За олимпијаду вреди потрошити милијарде

Што време више пролази, то се олимпијске игре одржане у Лондону чине значајнијим и величанственијим. А за једанаест милијарди евра утрошених да би се летос уприличио светски спектакл који је морао бити бар на нивоу претходног у Пекингу, Енглези уопште не жале. То је показало истраживање којим се пред нову 2013. своде рачуни ове године: готово 80 одсто Британаца не тугује ни за једним пенијем потрошеним на олимпијаду. Напротив, то је био догађај који им је загрејао срце, учинио их поносним на отаџбину и разведрио метеоролошки и економски тмурно лето.

Емотивни преокрет збунио је тамошње хроничаре који су са чуђењем закључили да је проценат Британаца који су летос одобравали трошак за игре био знатно мањи, него сада када је година на измаку а олимпијада постала само лепо сећање. Летос, дан пошто је освојено злато за Британију у маратону, анкете су показивале да тек нешто више од половине Острвљана толико воли олимпијску бакљу да не мари за огроман трошак који сносе сви порески обвезници.

Шта се то ново десило, у току ове јесени и зиме, па да Енглези, погођени економском кризом и новим сасецањем социјалних бенефиција, још више заволе чињеницу да су летос били домаћини олимпијаде и да је у ту сврху из џепова пореских обвезника потрошено 11 милијарди евра.

Колективна психологија одувек је била енигма за аналитичаре. Хроничари се присећају како је својевремено поход британске армаде преко пола Земљине кугле, како би круна спасла Малвине, или гомилу стења у Атлантику изазвала националну еуфорију и подстакла илузију у повратак британске империје.

Овога пута Британци нису гајили такве заблуде, али им је пријало што се у њиховој престоници надмећу најбољи спортисти света и што су њихови сународници однели прегршт златних медаља. Више од свега уживали су у спектакуларној церемонији отварања.

Већ се чују научници који би да простудирају, како то да колективна психа може преко ноћи да се преобрне: са крајњег песимизма да скочи на општи тријумфализам. Годинама су медији говорили како ће се британска престоница претворити у загушено гротло, како није у стању да поднесе ни редован саобраћај, и како ће олимпијада привући терористе из целог света. Али све те велике бриге су пале у воду када је олимпијада почела, и нација се бацила на бодрење и навијање.

Данас је то догађај због којег се свима чини да ова година и није била тако лоша, упркос свему. Са друге стране, Британцима се данас најмање допада понашање Европе. Већина Острвљана има велике примедбе због претераног трошења бриселске бирократије и наметања бесмислених решења чланицама ЕУ. Помињу се недавни налози из Брисела, по којима све фризерке у ЕУ морају да носе равне ципеле и пластичне рукавице на радном месту. Оцењујући Европу школским оценама, Британци су јој дали два плус. Сасвим супротно од Нобеловог одличја за мир које јој је доделио комитет у Ослу само пре неколико недеља.