Za olimpijadu vredi potrošiti milijarde

Što vreme više prolazi, to se olimpijske igre održane u Londonu čine značajnijim i veličanstvenijim. A za jedanaest milijardi evra utrošenih da bi se letos upriličio svetski spektakl koji je morao biti bar na nivou prethodnog u Pekingu, Englezi uopšte ne žale. To je pokazalo istraživanje kojim se pred novu 2013. svode računi ove godine: gotovo 80 odsto Britanaca ne tuguje ni za jednim penijem potrošenim na olimpijadu. Naprotiv, to je bio događaj koji im je zagrejao srce, učinio ih ponosnim na otadžbinu i razvedrio meteorološki i ekonomski tmurno leto.

Emotivni preokret zbunio je tamošnje hroničare koji su sa čuđenjem zaključili da je procenat Britanaca koji su letos odobravali trošak za igre bio znatno manji, nego sada kada je godina na izmaku a olimpijada postala samo lepo sećanje. Letos, dan pošto je osvojeno zlato za Britaniju u maratonu, ankete su pokazivale da tek nešto više od polovine Ostrvljana toliko voli olimpijsku baklju da ne mari za ogroman trošak koji snose svi poreski obveznici.

Šta se to novo desilo, u toku ove jeseni i zime, pa da Englezi, pogođeni ekonomskom krizom i novim sasecanjem socijalnih beneficija, još više zavole činjenicu da su letos bili domaćini olimpijade i da je u tu svrhu iz džepova poreskih obveznika potrošeno 11 milijardi evra.

Kolektivna psihologija oduvek je bila enigma za analitičare. Hroničari se prisećaju kako je svojevremeno pohod britanske armade preko pola Zemljine kugle, kako bi kruna spasla Malvine, ili gomilu stenja u Atlantiku izazvala nacionalnu euforiju i podstakla iluziju u povratak britanske imperije.

Ovoga puta Britanci nisu gajili takve zablude, ali im je prijalo što se u njihovoj prestonici nadmeću najbolji sportisti sveta i što su njihovi sunarodnici odneli pregršt zlatnih medalja. Više od svega uživali su u spektakularnoj ceremoniji otvaranja.

Već se čuju naučnici koji bi da prostudiraju, kako to da kolektivna psiha može preko noći da se preobrne: sa krajnjeg pesimizma da skoči na opšti trijumfalizam. Godinama su mediji govorili kako će se britanska prestonica pretvoriti u zagušeno grotlo, kako nije u stanju da podnese ni redovan saobraćaj, i kako će olimpijada privući teroriste iz celog sveta. Ali sve te velike brige su pale u vodu kada je olimpijada počela, i nacija se bacila na bodrenje i navijanje.

Danas je to događaj zbog kojeg se svima čini da ova godina i nije bila tako loša, uprkos svemu. Sa druge strane, Britancima se danas najmanje dopada ponašanje Evrope. Većina Ostrvljana ima velike primedbe zbog preteranog trošenja briselske birokratije i nametanja besmislenih rešenja članicama EU. Pominju se nedavni nalozi iz Brisela, po kojima sve frizerke u EU moraju da nose ravne cipele i plastične rukavice na radnom mestu. Ocenjujući Evropu školskim ocenama, Britanci su joj dali dva plus. Sasvim suprotno od Nobelovog odličja za mir koje joj je dodelio komitet u Oslu samo pre nekoliko nedelja.