Лето кад су Срби играли са Чемберленом

О Вилту Чемберлену се зна такорећи све. Сто поена против Њујорка је и даље недостижан рекорд најјаче лиге света НБА, а шта тек рећи за 20.000 жена с којима је спавао, како је тврдио у аутобиографији: „Да, то је жива истина. Спавао сам с 1,2 жене дневно све док нисам напунио 50 година”!

Оно што је и данас тајна јесте то да је Чемберлен једну од највећих одлука у животу донео док је био окружен Србима. Ово је прича о томе, а износи је његов вршњак и пријатељ до гроба Ден Тана (77), бивши председник ФК Црвена звезда, један од најутицајнијих Срба у САД. Ове године навршило се пола века од њиховог првог руковања, али и откако је Чемберлен у Хершију убацио „стотку” Никсима.

Свирао је Чаби Чекер…

– Вилта сам упознао 1962. године у Њујорку, кад сам с принцезом Марушком Туманов отишао у „Пеперминт лаунџ” ноћни клуб, да видимо нови плес твист – прича Ден Тана. – У клубу је свирао Чаби Чекер и први пут се играо твист на његову музику. Те вечери сам упознао Вилта који је играо за Филаделфију и рушио све рекорде. Провели смо дивно вече и започели пријатељство које је трајало до краја његовог живота. Одушевљена клубом Марушка је инсистирала да заједно отворимо исти такав у Холивуду. Шест месеци касније отворили смо „Пеперминт вест” који је истог тренутка постао велики холивудски хит .

Чемберлен је 1968. прешао из Филаделфије „Севенти сиксерса” у Лос Анђелес „Лејкерсе” и тада се још више зближио с Ден Таном који је пре шест деценија стигао у Америку и брже но што је сањао остварио „амерички сан”

– Отворио сам ресторан „Ден Тана’с” 1964. године и Вилт је по доласку у Лос Анђелес био стални гост. Једном је дошао на вечеру с три играча. Ресторан је био препун и нико није устајао јер су једна за другом улазиле чувене филмске звезде и за баром стајале чекајући своје столове: Елизабета Тејлор, Кери Грант, Тони Кертис, Кирк Даглас, Натали Вуд и други. Кад је Вилт видео о чему се ради, да нико не устаје уживајући у погледу на славне личности, стао је на сред ресторана и онако огроман повикао: „Да ли сте сви завршили с вечером”? Цела сала је одговорила једногласно: „Дааааа”! Онда је повикао: „А да ли сте платили рачун”? Опет су сви викали: Дааааа! Онда је заурлао: „Онда сви идите у три лепе и пустите нас да једемо”.

На питање с којим се сусреће сваки Чемберленов пријатељ – да ли је могуће да је спавао с 20.000 жена – одговара и Ден Тана:

– То не знам, али кад год сам га видео био је с две или три. Кад је саградио своју прву кућу у Лос Анђелесу направио је парти и замолио ме да легнем у његов кревет, затворим очи и причекам. После пар секунди рекао је: „А сад погледај горе”! Изнад мене је било небо пуно звезда. Први је у граду имао кров који се отвара на дугме. Његов архитект Тед Грензбак је касније пројектовао моју кућу на Хвару.

Е, баш на Хвару, у Јелси, следи оно најбитније кад је реч о Чемберлену и Србима који су имали ретку привилегију да с њим играју „баскет” у дворишту. Поред Дена Тане, ту су били и синови великих имена Звезде и нашег фудбала Рајка Митића и др Аце Обрадовића.

– Вилт је желео да дође у Југославију и кад је чуо да је моја кућа на Хвару у Јелси завршена најавио је посету у августу 1972. Једног дана ме је позвао из хотела „Марјан” у Сплиту и рекао да је ту с три прелепе Данкиње. Рекао сам: „Вилт, ја сам исто с три лепотице, с мојом женом и нашим ћеркама”. Схватио је ситуацију и рекао: „Не секирај се, видимо се догодине”. И тако смо 1973. године провели дивних десетак дана у Јелси, без његових жена али, нормално, с мојим лепотицама. Играли смо кошарку иза куће др Аце Обрадовића: Вилт и ја против Ненада Митића, Галета Обрадовића, Јована Ћирића, Вука Јеремића и других.

Умро је а није научио да плива

Веровали или не, Срби су први сазнали да је један од најбољих кошаркаша на свету свих времена одлучио да заврши каријеру. Познати амерички магазин „Спорт илустрејтид” је објавио лета 1973. да је Чемберлен коначну одлуку донео у Јелси на Јадранском мору.

– Док је Вилт уживао у Јелси хтео је да му признам колико имам пара у банци. Рекао сам: 10.000 долара у Америци, 5.000 у Лондону и 5.000 у Југославији. Пао је у несвест да се тако добро живи с тако мало пара. „Живиш боље од свих које знам”, рекао ми је. „Ја имам исто толико – 20 – само у милионима, немам жену, немам децу и још увек печалбарим”. У то време нико није имао телефон у кући па је Вилт отишао на пошту, чекао два-три сата у реду да би позвао председника Лејкерса Џека Кента Кука и рекао: „Завршио сам с играњем! Дајем оставку!” „Спорт илустрејтид” је објавио неколико дана касније да је Вилт у Јелси на Хвару одлучио да је с кошарком готово.

И, тако, долазимо до тога да је велики Чемберлен, кога новије генерације памте углавном по улози у филму „Конан”, неколико месеци после свог последњег меча (Лејкерси у финалу изгубили од Њујорка) играо са Србима, на дрвеној табли, иза куће. Али, то није све…

– Вилт ми је тог лета у Јелси рекао да га боли врат. „Од чега”, питао сам га? „Од гледања у ваше лепе жене стално као на тенису вртим главу лево-десно”! Последњи пут сам га видео за баром месец дана пре његове смрти, 1999. године. Тражио је да вечерамо за баром и рекао да сваког дана одлази у Санта Монику, седне на клупу и гледа у океан. Рекао ми је да чује како га неко из те велике даљине дозива и говори му: „Дођи, дођи”. „Ден”, додао је, „ја не знам да пливам, никад нисам научио”. Сетио сам се да је у Јелси, кад смо играли ватерполо, увек био голман на голу који смо држали у плићаку. Бирао је то место да би могао да стоји. Плашио се воде целог живота. Много пута смо играли џин реми и увек је покушавао да изађе као победник из игре с картама једнако као и из игре с лоптом на теренима на којима је царевао.

Крајем лета Чемберлен је ипак потписао за Сан Дијего као играч-тренер за годишњу палту од 600.000 долара, у АБА професионалној лиги (три године касније спојила се с НБА) али су га Лејкерси, који су имали опцију да продуже уговор с њим на још сезону, тужили па је могао да буде само тренер. Али, боље да не причамо какав је био у тој улози…