Посао века "на леду"

Танјуг специјално за "Политику"
Истанбул, априла – Турска је данас "замрзла" преговоре са Французима о изградњи гасовода којим би преко њене територије требало да се транспортује каспијски гас до купаца у западној Европи. У Анкари, очевидно, никако не могу да опросте Паризу што је безрезервно стао иза јерменских оптужби да је над тим народом крајем Другог светског рата у Турској извршен геноцид.

Најновији развој потврђује оно што се и одраније могло знати: нафта и гас су много више од засад незаобилазног извора енергије. Али, и поред тога, није се очекивало да ће Турска ићи баш толико далеко, да ће повући тако радикалан потез, поготово што су у игри и огромне паре и стратешки интереси више земаља западне Европе, које после прошлогодишње кризе са Украјином пошто-пото настоје да се ослободе превелике енергетске зависности до Русије. "Ми ћемо суспендовати даље партнерство са фирмом "Газ де Франс" до председничких избора у тој земљи. После тога, зависно до политике Париза, видећемо шта ћемо радити", пренели су локални електронски медији изјаву једног званичника у Министарству за енергетику у Анкари који је желео да остане анониман.

Новинари су одмах пронашли министра за енергетику Хилмија Гулера који није потврдио, али ни демантовао, да се преговори прекидају са француском фирмом која је требало да буде један до носилаца тог мамутског посла. "Ми придајемо велики значај том пројекту и реализовали смо његову прву фазу. Свесни смо да је Турска у веома важној позицији у задовољавању (западне) Европе природним гасом", дипломатски је изјавио министар Гулер после открића новинара које је изазвало збуњеност у више земаља, у којима засад приметно избегавају да коментаришу потез Анкаре.

Поред турских и француских фирми још четири земље – Бугарска, Румунија, Мађарска и Аустрија – директно су укључене у пројекат. Новим гасоводом би требало, заобилазећи руску територију, да се транспортује каспијски а вероватно и ирански гас до западних купаца.

Многи тај пројекат већ називају послом столећа. Планирана дужина гасовода је 3.300 километара и, према првим рачуницама, стајаће баснословних 6,1 милијарду долара. Уколико се отклоне садашњи неспоразуми, градња би требало да почне идуће а оконча до 2011. године. Њиме би могло, кад проради пуном паром, да се транспортује од 25 до 30 милијарди кубних метара гаса.

Турска је повукла овај потез, мада се то званично не каже, због недавне одлуке доњег дома парламента да усвоји закон у коме је демантовање геноцида над Јерменима у Турској проглашен за – кривично дело. Стављен је, заправо, знак једнакости са страдањем Јевреја у Другом светском рату, иако у Анкари упорно демантују да је крајем Првог светског рата смишљено ликвидирано милион и по Јермена. Тај закон, у коме се предвиђа казна затвора до три године, ступиће на снагу када га још усвоји и Сенат.

Турске оружане снаге су одмах, због спорних параграфа, "замрзле" своје везе са француском армијом. Две земље су на папиру савезници, водећи чланови НАТО-а.