Posao veka "na ledu"

Tanjug specijalno za "Politiku"
Istanbul, aprila – Turska je danas "zamrzla" pregovore sa Francuzima o izgradnji gasovoda kojim bi preko njene teritorije trebalo da se transportuje kaspijski gas do kupaca u zapadnoj Evropi. U Ankari, očevidno, nikako ne mogu da oproste Parizu što je bezrezervno stao iza jermenskih optužbi da je nad tim narodom krajem Drugog svetskog rata u Turskoj izvršen genocid.

Najnoviji razvoj potvrđuje ono što se i odranije moglo znati: nafta i gas su mnogo više od zasad nezaobilaznog izvora energije. Ali, i pored toga, nije se očekivalo da će Turska ići baš toliko daleko, da će povući tako radikalan potez, pogotovo što su u igri i ogromne pare i strateški interesi više zemalja zapadne Evrope, koje posle prošlogodišnje krize sa Ukrajinom pošto-poto nastoje da se oslobode prevelike energetske zavisnosti do Rusije. "Mi ćemo suspendovati dalje partnerstvo sa firmom "Gaz de Frans" do predsedničkih izbora u toj zemlji. Posle toga, zavisno do politike Pariza, videćemo šta ćemo raditi", preneli su lokalni elektronski mediji izjavu jednog zvaničnika u Ministarstvu za energetiku u Ankari koji je želeo da ostane anoniman.

Novinari su odmah pronašli ministra za energetiku Hilmija Gulera koji nije potvrdio, ali ni demantovao, da se pregovori prekidaju sa francuskom firmom koja je trebalo da bude jedan do nosilaca tog mamutskog posla. "Mi pridajemo veliki značaj tom projektu i realizovali smo njegovu prvu fazu. Svesni smo da je Turska u veoma važnoj poziciji u zadovoljavanju (zapadne) Evrope prirodnim gasom", diplomatski je izjavio ministar Guler posle otkrića novinara koje je izazvalo zbunjenost u više zemalja, u kojima zasad primetno izbegavaju da komentarišu potez Ankare.

Pored turskih i francuskih firmi još četiri zemlje – Bugarska, Rumunija, Mađarska i Austrija – direktno su uključene u projekat. Novim gasovodom bi trebalo, zaobilazeći rusku teritoriju, da se transportuje kaspijski a verovatno i iranski gas do zapadnih kupaca.

Mnogi taj projekat već nazivaju poslom stoleća. Planirana dužina gasovoda je 3.300 kilometara i, prema prvim računicama, stajaće basnoslovnih 6,1 milijardu dolara. Ukoliko se otklone sadašnji nesporazumi, gradnja bi trebalo da počne iduće a okonča do 2011. godine. Njime bi moglo, kad proradi punom parom, da se transportuje od 25 do 30 milijardi kubnih metara gasa.

Turska je povukla ovaj potez, mada se to zvanično ne kaže, zbog nedavne odluke donjeg doma parlamenta da usvoji zakon u kome je demantovanje genocida nad Jermenima u Turskoj proglašen za – krivično delo. Stavljen je, zapravo, znak jednakosti sa stradanjem Jevreja u Drugom svetskom ratu, iako u Ankari uporno demantuju da je krajem Prvog svetskog rata smišljeno likvidirano milion i po Jermena. Taj zakon, u kome se predviđa kazna zatvora do tri godine, stupiće na snagu kada ga još usvoji i Senat.

Turske oružane snage su odmah, zbog spornih paragrafa, "zamrzle" svoje veze sa francuskom armijom. Dve zemlje su na papiru saveznici, vodeći članovi NATO-a.