Наука је поново у моди

У току последње деценије 20. века млади људи у Србији су имали погрешне идоле међу којима су били естрадне звезде и новопечени богаташи са капиталом сумњивог порекла. Ипак, у последњих неколико година знање почиње све више да се цени, а избор научног идола младих сигурно ће помоћи промовисању науке. Владимир Живковић, победник "Лабораторије славних", такмичења на коме су изабрани нови, млади промотори науке, каже да се учење и рад све више исплате. Младих образованих и успешних људи има много, али се, како каже, не промовишу довољно. Баш из тог разлога је Британски савет, када је организовао "Лабораторију славних", насталу на иницијативу организатора Фестивала науке у Великој Британији, желео да подржи младе научнике чија би дела требало да инспиришу и изазову машту код публике.

Владимир Живковић, први српски научни идол младих, има 29 година, објавио је неколико научних радова, четири године је волонтирао на Институту за ендокринологију, а сада је асистент приправник на Институту за судску медицину Медицинског факултета. Магистарски рад би требало да брани 18. априла.

Задатак овог младог научника, као и осталих девет финалиста "Лабораторије младих", јесте да разбију предрасуде о научницима као незанимљивим старијим људима. Ови млади људи ће својим изгледом, годинама и знањем промовисати науку гостујући у медијима и на разним трибинама.

Владимир објашњава да се пријавио на ово надметање сасвим случајно, јер је чуо да је ће победник отпутовати у Велику Британију. Сада тврди да му награде и титула националног идола нису важне, већ искључиво искуство које је стекао учествујући у овом пројекту.

– Био бих једнако задовољан и да нисам победио, јер знам да је конкуренција била више него жестока. Упознао сам деветоро занимљивих младих људи са којима сам, без обзира на то што истражујемо различите области, веома брзо нашао заједнички језик – прича наш саговорник.

У радионицама које је организовао Британски савет, предавања су им држали стручњаци који су их научили да комуницирају на занимљив и атрактиван начин и да компликована научна достигнућа приближе просечној публици.

– Будући да радим као асистент на факултету и учествујем на научним скуповима, веома ми је значајно да ми предавања буду занимљива. То се не учи на факултету, а, захваљујући радионицама којима смо присуствовали, стекли смо и те вештине – објашњава Владимир Живковић.

Он наглашава да међу младим људима нема сујете, ни злобе и да финалисти "Лабораторије младих" нису схватали једни друге као конкуренцију, већ су размењивали искуства и добро се забављали.

– Препоручио бих свим младим људима да учествују у овом пројекту – искрено каже Влада.

Кад је прошао у финале овог надметања Владимир је пред трочланим жиријем, само три минута, говорио о поремећају лучења хормона предње хипофизе код људи су имали повреду главе, док је на финалном такмичењу представио синдром злостављања и занемаривања деце.

– На финалном наступу сам изабрао можда помало мрачну, али веома значајну тему. Хтео сам да поручим да злостављање деце постоји и код нас и да на то морамо да обратимо пажњу – каже наш саговорник.

Теме о којима је говорио су научно засноване, а податке за другу тезу прикупљао је уз помоћ професора са Института за судску медицину. Поремећај лучења предње хипофизе овај млади научник је истраживао приликом писања магистарског радња.

Наглашава да себе не може да назове научником, јер сматра да је сувише млад за то и да ће можда у будућности, својим достигнућима, заслужити то звање.

Владимир је 2003. године дипломирао на београдском Медицинском факултету са просечном оценом 9,66, а од тада се посветио усавршавању. Четири године је волонтирао на Институту за ендокринологију, па је највећи број његових објављених радова у вези са овом облашћу медицине. Воли фудбал и музику, а неостварена жеља му је да постане џез музичар. Ко зна, можда ће му се и то једног дана остварити.