Nauka je ponovo u modi

U toku poslednje decenije 20. veka mladi ljudi u Srbiji su imali pogrešne idole među kojima su bili estradne zvezde i novopečeni bogataši sa kapitalom sumnjivog porekla. Ipak, u poslednjih nekoliko godina znanje počinje sve više da se ceni, a izbor naučnog idola mladih sigurno će pomoći promovisanju nauke. Vladimir Živković, pobednik "Laboratorije slavnih", takmičenja na kome su izabrani novi, mladi promotori nauke, kaže da se učenje i rad sve više isplate. Mladih obrazovanih i uspešnih ljudi ima mnogo, ali se, kako kaže, ne promovišu dovoljno. Baš iz tog razloga je Britanski savet, kada je organizovao "Laboratoriju slavnih", nastalu na inicijativu organizatora Festivala nauke u Velikoj Britaniji, želeo da podrži mlade naučnike čija bi dela trebalo da inspirišu i izazovu maštu kod publike.

Vladimir Živković, prvi srpski naučni idol mladih, ima 29 godina, objavio je nekoliko naučnih radova, četiri godine je volontirao na Institutu za endokrinologiju, a sada je asistent pripravnik na Institutu za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta. Magistarski rad bi trebalo da brani 18. aprila.

Zadatak ovog mladog naučnika, kao i ostalih devet finalista "Laboratorije mladih", jeste da razbiju predrasude o naučnicima kao nezanimljivim starijim ljudima. Ovi mladi ljudi će svojim izgledom, godinama i znanjem promovisati nauku gostujući u medijima i na raznim tribinama.

Vladimir objašnjava da se prijavio na ovo nadmetanje sasvim slučajno, jer je čuo da je će pobednik otputovati u Veliku Britaniju. Sada tvrdi da mu nagrade i titula nacionalnog idola nisu važne, već isključivo iskustvo koje je stekao učestvujući u ovom projektu.

– Bio bih jednako zadovoljan i da nisam pobedio, jer znam da je konkurencija bila više nego žestoka. Upoznao sam devetoro zanimljivih mladih ljudi sa kojima sam, bez obzira na to što istražujemo različite oblasti, veoma brzo našao zajednički jezik – priča naš sagovornik.

U radionicama koje je organizovao Britanski savet, predavanja su im držali stručnjaci koji su ih naučili da komuniciraju na zanimljiv i atraktivan način i da komplikovana naučna dostignuća približe prosečnoj publici.

– Budući da radim kao asistent na fakultetu i učestvujem na naučnim skupovima, veoma mi je značajno da mi predavanja budu zanimljiva. To se ne uči na fakultetu, a, zahvaljujući radionicama kojima smo prisustvovali, stekli smo i te veštine – objašnjava Vladimir Živković.

On naglašava da među mladim ljudima nema sujete, ni zlobe i da finalisti "Laboratorije mladih" nisu shvatali jedni druge kao konkurenciju, već su razmenjivali iskustva i dobro se zabavljali.

– Preporučio bih svim mladim ljudima da učestvuju u ovom projektu – iskreno kaže Vlada.

Kad je prošao u finale ovog nadmetanja Vladimir je pred tročlanim žirijem, samo tri minuta, govorio o poremećaju lučenja hormona prednje hipofize kod ljudi su imali povredu glave, dok je na finalnom takmičenju predstavio sindrom zlostavljanja i zanemarivanja dece.

– Na finalnom nastupu sam izabrao možda pomalo mračnu, ali veoma značajnu temu. Hteo sam da poručim da zlostavljanje dece postoji i kod nas i da na to moramo da obratimo pažnju – kaže naš sagovornik.

Teme o kojima je govorio su naučno zasnovane, a podatke za drugu tezu prikupljao je uz pomoć profesora sa Instituta za sudsku medicinu. Poremećaj lučenja prednje hipofize ovaj mladi naučnik je istraživao prilikom pisanja magistarskog radnja.

Naglašava da sebe ne može da nazove naučnikom, jer smatra da je suviše mlad za to i da će možda u budućnosti, svojim dostignućima, zaslužiti to zvanje.

Vladimir je 2003. godine diplomirao na beogradskom Medicinskom fakultetu sa prosečnom ocenom 9,66, a od tada se posvetio usavršavanju. Četiri godine je volontirao na Institutu za endokrinologiju, pa je najveći broj njegovih objavljenih radova u vezi sa ovom oblašću medicine. Voli fudbal i muziku, a neostvarena želja mu je da postane džez muzičar. Ko zna, možda će mu se i to jednog dana ostvariti.