Помно читам декларације

Верујете ли рекламама?

Не. Када почне да се рекламира свеже цеђено воће, вероваћу.Најежим се кад видим „кока колу” на породичном столу, а о рекламама за месо, млеко и канцерогене улошке да не говорим.

Какав је квалитет хране у Србији?

Од најгорег до најбољег. Постоји оно званично и индустријализовано, што је наравно нездраво, опасно и грозно, а потура се под здраво у супермаркетима и продавницама. Али, постоји и читав низ произвођача органског семена и органске хране, суперхране, као и увозника ретких и најквалитетнијих биљака, као што је рецимо перуанска златна мака, конопља, органски какао, какао путер, чија семе, хладно цеђена уља, сирови индијски орах, алге... Преко интернета се данас у Србији може наћи много квалитетнија храна него у продавницама. Постоји мрежа органских произвођача који су тако добро организовани, да практичноса њиве до вашег стола намирница стигне за највише пет или шест сати. То је фантастично. Енглези би секли десну руку да тако нешто постоји и код њих.

Да ли понекад купујете у продавницама здраве хране?

Наравно. Немају све оно што тражим, али се често изненадим понудом и знањем продаваца.

Ако сте возач, каквог је квалитета гориво?

Слабије него у иностранству. И скупље. Када сам возила често за Републику Српску, увек бих на граници наточила до врха, у повратку. Велика уштеда.

Да ли увек купујете бензин на истој бензинској пумпи?

Трудим се, мада то није увек изводљиво. Али, постаје бесмислено имати ауто. Када сам ја купила кола пре шест година, узела сам ауто који иде на евродизел, јер је то тада било јефтиније. За шест година, цена се утростручила, а безоловни бензин је данас јефтинији од евродизела....

Да ли сте задовољни услугом мобилног оператера?

Јесам, што год то значило.

А кабловског оператера?

Пристојна. Мада, нисам могла да бирам.

Има ли помака у раду јавних служби?

Најбоље и даље функционишу погребна предузећа. Оно што је добро, то је да се све више окрећу интернет услузи што је одлично. Општина Нови Београд је изванредна, полиција није тако организована (шалтерска служба), отприлике, сад стиже оно што сам ја пре двадесетак и више година искусила рецимо у Сиднеју. Мада, још није могуће да платите рачун за струју код продавца новина. Или да рачуне плаћате тромесечно.

Где најдуже чекате у редовима?

У пошти. Тамо често идем.

Да ли се жалите трговцу, службенику… ако помислите да су вам повређена права?

Не. Борим се на други начин.

Потрошачки или готовински кредит?

Ниједан. Кредити су смрт.

Да ли користите чекове?

Не. И то је смрт.

Туристичка агенција или сопствени аранжман путовања?

Све више сопствени аранжман. Интернет је опет ту драгоцен и уз мало труда, може се наћи много јефтинији лични аранжман од било које агенције.

Да ли користите услуге приватних лекара?

Не користим услуге ниједног лекара. Ја сам трајно здрава жена.

Да ли редовно плаћате рачуне?

Да.

Када морате, на чему штедите?

На бензину. Возим само кад морам. Фиксни телефон сам блокирала за звање мобилних телефона. Мање причам, више шаљем СМС-ове. Не купујем гардеробу. Не излазим у кафане, осим тамо где свирам. Не кафенишем, носим свуда своју воду, своје сокове, храну правим за пут. Мора стално да се пази. За час оду паре кад се не пази.

Да ли остављате бакшиш?

Наравно. Не претерано, али то је просто поштовање.