Арктик вапи за помоћ

Може ли се помоћи Арктику? У палети упозорења на опасност од топљења леда у северној поларној области и метода даљег спречавања овепојаве опасне за будућност планете – нуде се различита решења. Једно од последњих које преносе сајтови, посвећени најновијим научним достигнућима, јесте предлог Дејвида Кејта, професорапримењене физике са Харварда.

Начин за поновно замрзавање Арктика овај професор види у убризгавању рефлектујућих честица у атмосферу.Оне би допринеле одбијању сунчеве светлости и топлоте. Кејт сматра да би ова операција била изводљива са неколико авиона и не би коштала више од осам милијарди долара годишње!

Професор Кејтсматра да убризгавање рефлектујућих честица у атмосферу може да смањи количину сунчеве светлости која стиже до Земље. Ту тврдњу научник темељи на рачуници да би смањење продирања сунчеве светлости за само 0,5 одсто допринело не само заустављању већ и поновном замрзавању леда на воденим површинама око Северног пола или барем враћању у стање пре индустријске ере.

Количина леда у Арктичком океану толико се смањила да су подаци објављени у септембру ове године били шокантни – укупна површина леда преполовљена је у односу на осамдесете године 20. века.

Научници упозоравају да смо стигли до тачке после које се не могу, ни са минималном сигурношћу, проценити даље последице.

„Сада смо зашли на терен неистражене области баш као што су почетком 20. века били први истраживачи Северног пола”, каже Марк Сириз, директор Института за снег и лед.

„Владе и међународне институције треба да учине нешто конкретно, нема више оправдања за нечињење”, упозорава Сириз.

----------------------------------------------

Убрзано топљење леда

Стопа смањења количине леда у области Арктика у периоду између 1979. и 2000. износила је 6,4 одсто у свакој деценији. Од средине двехиљадитих повећана је на 7,7 одсто по деценији, а према последњим резултатима тај тренд порастао је до 8,4 одсто по деценији. Тачније, ледени прекривач на Северном полу износио је само 1,32 у септембру, док је 2007. био 1,61милион квадратних миља.