Arktik vapi za pomoć

Može li se pomoći Arktiku? U paleti upozorenja na opasnost od topljenja leda u severnoj polarnoj oblasti i metoda daljeg sprečavanja ovepojave opasne za budućnost planete – nude se različita rešenja. Jedno od poslednjih koje prenose sajtovi, posvećeni najnovijim naučnim dostignućima, jeste predlog Dejvida Kejta, profesoraprimenjene fizike sa Harvarda.

Način za ponovno zamrzavanje Arktika ovaj profesor vidi u ubrizgavanju reflektujućih čestica u atmosferu.One bi doprinele odbijanju sunčeve svetlosti i toplote. Kejt smatra da bi ova operacija bila izvodljiva sa nekoliko aviona i ne bi koštala više od osam milijardi dolara godišnje!

Profesor Kejtsmatra da ubrizgavanje reflektujućih čestica u atmosferu može da smanji količinu sunčeve svetlosti koja stiže do Zemlje. Tu tvrdnju naučnik temelji na računici da bi smanjenje prodiranja sunčeve svetlosti za samo 0,5 odsto doprinelo ne samo zaustavljanju već i ponovnom zamrzavanju leda na vodenim površinama oko Severnog pola ili barem vraćanju u stanje pre industrijske ere.

Količina leda u Arktičkom okeanu toliko se smanjila da su podaci objavljeni u septembru ove godine bili šokantni – ukupna površina leda prepolovljena je u odnosu na osamdesete godine 20. veka.

Naučnici upozoravaju da smo stigli do tačke posle koje se ne mogu, ni sa minimalnom sigurnošću, proceniti dalje posledice.

„Sada smo zašli na teren neistražene oblasti baš kao što su početkom 20. veka bili prvi istraživači Severnog pola”, kaže Mark Siriz, direktor Instituta za sneg i led.

„Vlade i međunarodne institucije treba da učine nešto konkretno, nema više opravdanja za nečinjenje”, upozorava Siriz.

----------------------------------------------

Ubrzano topljenje leda

Stopa smanjenja količine leda u oblasti Arktika u periodu između 1979. i 2000. iznosila je 6,4 odsto u svakoj deceniji. Od sredine dvehiljaditih povećana je na 7,7 odsto po deceniji, a prema poslednjim rezultatima taj trend porastao je do 8,4 odsto po deceniji. Tačnije, ledeni prekrivač na Severnom polu iznosio je samo 1,32 u septembru, dok je 2007. bio 1,61milion kvadratnih milja.