Осмеси и подозрење

АНАЛИЗА ВЕСТИ
Зима је прошла, дошло је пролеће – у јапанско-кинеским односима. То је основна интонација извештаја који од среде стижу из Токија, где је на делу "дипломатија отапања леда", како су свој сусрет окарактерисали сами актери, јапански премијер Шинзо Абе и његов гост, председник кинеске владе Вен Ђибао.
Венова посета је прва на овом нивоу од 2000. и разумљиво је што је његов тродневни боравак у Јапану привукао глобалну пажњу. Реч је, ипак, о самиту две азијске велесиле, друге и треће економије света, које су једна другој најважнији трговински партнери (размена је у 2006. премашила 200 милијарди долара), од чијих односа зависи стабилност не само у непосредном региону.

Лед, који се управо отапа, створен је за време мандата претходног јапанског премијера Јунићиро Коизумија, који је Кинезе разљутио својим националистичким гестовима, а пре свега званичним посетама контроверзном Јусукуни храму, где су, међу свим погинулим у свим јапанским ратовима досад, освештани и ратни злочинци које је осудио Токијски трибунал, после трауматичног јапанског пораза у Другом светском рату.

Историја је, наиме, један од највећих и најделикатнијих проблема у односима великих далекоисточних суседа: у Пекингу сматрају да се Јапан није адекватно извинио нити покајао због своје бруталне окупације Кине, започете 1931, а окончане 1945. Историја је зато била невидљива, али опипљива кулиса и овог самита.

На њу се директно осврнуо гост, у првом говору који је један високи кинески званичник одржао у јапанском парламенту. Истичући да је "јапанска инвазија нанела огромне болове кинеском народу", премијер Вен је од домаћина затражио да њихова извињења буду пропраћена конкретним акцијама. Али у исто време је показао и упадљив прагматизам, констатацијом да су за инвазију кривци "само неколико милитариста", а да је њихова жртва био и сам јапански народ.

Оно што је, међутим, допринос отопљавању, јесте оснивање заједничког комитета историчара које су именовале две државе, који су добили амбициозни задатак да у року од годину дана усагласе противречна виђења заједничке прошлости.

Мимо историје, разговори су били "отворени и прагматични". У заједничком саопштењу се тако истиче да ће две земље ступити на стазу "лепе будућности" у билатералним односима и радити на изградњи "обострано корисних" стратешких односа.

Са практичне стране, посета је донела крај кинеског ембарга на увоз јапанског пиринча и говедине (који су били главно јело на свечаном банкету за госта), сагласност да се сарађује у развијању и практичној примени технологија за штедњу енергије и заштиту природне околине, као и договор да се већ до краја године одржи први економски дијалог на високом нову. Наговештена је и могућност посете кинеског председника Токију, као и нови пут премијера Абеа у Пекинг (који је посетио крајем прошле године, непосредно по преузимању дужности).

Није, ипак, све у знаку сакуре (кратке сезоне цветања трешања у Јапану): Токио и Пекинг нису, упркос руковањима, осмесима и церемонијалу, отклонили међусобна подозрења: Јапан је забринут због брзе експанзије кинеских војних трошкова, који ће ове године званично износити 45 милијарди долара (а незванично, како се тврди, знатно више), док Кина попреко гледа на демонтирање јапанског пацифистичког устава, преименовање Агенције за одбрану у право министарство и изградњу заједничког ракетног система са САД.

Самит није донео ни разрешење спора око границе економских зона у мору које их раздваја, и која је богата природним гасом. Јапан је такође добио мање него што је очекивао кад је реч о кинеској подршци сталном чланству Јапана у Савету безбедности: гост је само изнео како жели да "Јапан има већу и конструктивнију улогу у међународној заједници".

Вен је, међутим, био категоричан да "Кина неће прихватити независност Тајвана" и затражио да се његов домаћин томе "јасно супротстави".

"Ја не подржавам независност Тајвана", узвратио му је Абе.