Споран нови шеф Пентагона

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Док се у Вашингтону, на Капитол хилу и испред Беле куће, увелико постављају специјалне трибине за другу инаугурацију председника Обаме, у центру пажње је његов управо саопштени избор за новог министра одбране. Одлазећег Леона Панету замениће Чак Хегел, бивши републикански сенатор из Небраске. Али уместо аплауза због тога што на једно од најважнијих места у кабинету долази личност из њихових редова, републиканци најављују да ће његово именовање у предстојећој сенатској процедури – торпедовати.

Чак Хегел (66), сенатор је био од 1996. до 2009, а данас је предавач међународних односа на вашингтонском Џорџтаун универзитету и председник овдашњег Атлантског савета. У својој биографији има и да се 1967. добровољно пријавио да служи у Вијетнаму као редов (припадници елите су тамо одлазили углавном као официри). Тамо је два пута рањаван и зарадио је две медаље.

Зашто је онда споран? Наводе се два кључна разлога: да није „пријатељ Израела” и да је „мек према Ирану”.
То је разлог што су неке произраелске организације од момента кад је саопштено да је у ушао у ужи избор кандидата за ново шефа Пентагона отпочеле кампању његове дискредитације, текстовима у америчким „неоконзервативцима” блиским медијима и у форми телевизијских огласа. Свој глас су дигли и неки републикански сенатори, најављујући да ће се верификацији његовог именовања у надлежном сенатском комитету супротставити енергичније него што су претили да ће то учинити кад је изгледало да ће Обамин избор за нову шефицу дипломатије бити америчка амбасадорка у УН Сузан Рајс, која је због тога сама одустала од кандидатуре.

Да ли је сенатор Хегел заиста против Израела? Оно што је сигурно, то је да је у прошлости био спреман да на главног америчког савезника на Блиском истоку гледа нешто реалније од осталих политичара и да бланко не прихвата све израелске поступке. Највише му се замера што је једном приликом локалне израелске адвокате назвао „јеврејским лобијем” и што је у једној полемици рекао „ја нисам израелски, већ амерички сенатор”.

Као и велика већина републиканаца својевремено је гласао за започињање рата са Ираком, али је био међу првима који је почео да га критикује, сматрајући да измиче контроли и да тадашњи председник Буш и његови саветници прецењују америчку способност да преобликују ирачко друштво.

Што се тиче Ирана, сматра да би америчка војна интервенција против Техерана била несврсисходна и није за унилатералне америчке санкције, залажући се да се са иранским лидерима директно преговара, без претходног условљавања.

Такви ставови Хегела дефинишу као независног политичара, спремног да се супротстави већинском мишљењу, што га је највероватније и препоручило на ово место. Сем тога, он се са својим погледом на свет уклапа у Обамино виђење нове америчке улоге у свету, у којем највећа сила делује више снагом својих аргумената него аргументима снаге.

Личност на истим „таласним дужинама” у тиму за националну безбедност председнику је потребна и због предстојећих послова у Пентагону, коме ће идућих година бити постепено смањиван буџет и чија се доктрина мења: од војске способне да истовремено води два рата ка сили која је у стању и да се без много спектакла обрачунава са терористима.

Ово је иначе други пут да Обама за секретара одбране поставља једног републиканца: на почетку његовог првог мандата то је био Роберт Гејтс, који је на том месту остао до пролећа 2011.

Могу ли републиканци ово именовање да заиста торпедују у Сенату? Бела кућа рачуна да је опозиција Хегелу гласна, али да није сувише широка: да ће довољно републиканаца схватити да не може да ускрати глас једном партијском колеги и ратном ветерану. Уосталом, и већина медија сматра да на мети није бивши сенатор, него садашњи председник.