Sporan novi šef Pentagona

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Dok se u Vašingtonu, na Kapitol hilu i ispred Bele kuće, uveliko postavljaju specijalne tribine za drugu inauguraciju predsednika Obame, u centru pažnje je njegov upravo saopšteni izbor za novog ministra odbrane. Odlazećeg Leona Panetu zameniće Čak Hegel, bivši republikanski senator iz Nebraske. Ali umesto aplauza zbog toga što na jedno od najvažnijih mesta u kabinetu dolazi ličnost iz njihovih redova, republikanci najavljuju da će njegovo imenovanje u predstojećoj senatskoj proceduri – torpedovati.

Čak Hegel (66), senator je bio od 1996. do 2009, a danas je predavač međunarodnih odnosa na vašingtonskom Džordžtaun univerzitetu i predsednik ovdašnjeg Atlantskog saveta. U svojoj biografiji ima i da se 1967. dobrovoljno prijavio da služi u Vijetnamu kao redov (pripadnici elite su tamo odlazili uglavnom kao oficiri). Tamo je dva puta ranjavan i zaradio je dve medalje.

Zašto je onda sporan? Navode se dva ključna razloga: da nije „prijatelj Izraela” i da je „mek prema Iranu”.
To je razlog što su neke proizraelske organizacije od momenta kad je saopšteno da je u ušao u uži izbor kandidata za novo šefa Pentagona otpočele kampanju njegove diskreditacije, tekstovima u američkim „neokonzervativcima” bliskim medijima i u formi televizijskih oglasa. Svoj glas su digli i neki republikanski senatori, najavljujući da će se verifikaciji njegovog imenovanja u nadležnom senatskom komitetu suprotstaviti energičnije nego što su pretili da će to učiniti kad je izgledalo da će Obamin izbor za novu šeficu diplomatije biti američka ambasadorka u UN Suzan Rajs, koja je zbog toga sama odustala od kandidature.

Da li je senator Hegel zaista protiv Izraela? Ono što je sigurno, to je da je u prošlosti bio spreman da na glavnog američkog saveznika na Bliskom istoku gleda nešto realnije od ostalih političara i da blanko ne prihvata sve izraelske postupke. Najviše mu se zamera što je jednom prilikom lokalne izraelske advokate nazvao „jevrejskim lobijem” i što je u jednoj polemici rekao „ja nisam izraelski, već američki senator”.

Kao i velika većina republikanaca svojevremeno je glasao za započinjanje rata sa Irakom, ali je bio među prvima koji je počeo da ga kritikuje, smatrajući da izmiče kontroli i da tadašnji predsednik Buš i njegovi savetnici precenjuju američku sposobnost da preoblikuju iračko društvo.

Što se tiče Irana, smatra da bi američka vojna intervencija protiv Teherana bila nesvrsishodna i nije za unilateralne američke sankcije, zalažući se da se sa iranskim liderima direktno pregovara, bez prethodnog uslovljavanja.

Takvi stavovi Hegela definišu kao nezavisnog političara, spremnog da se suprotstavi većinskom mišljenju, što ga je najverovatnije i preporučilo na ovo mesto. Sem toga, on se sa svojim pogledom na svet uklapa u Obamino viđenje nove američke uloge u svetu, u kojem najveća sila deluje više snagom svojih argumenata nego argumentima snage.

Ličnost na istim „talasnim dužinama” u timu za nacionalnu bezbednost predsedniku je potrebna i zbog predstojećih poslova u Pentagonu, kome će idućih godina biti postepeno smanjivan budžet i čija se doktrina menja: od vojske sposobne da istovremeno vodi dva rata ka sili koja je u stanju i da se bez mnogo spektakla obračunava sa teroristima.

Ovo je inače drugi put da Obama za sekretara odbrane postavlja jednog republikanca: na početku njegovog prvog mandata to je bio Robert Gejts, koji je na tom mestu ostao do proleća 2011.

Mogu li republikanci ovo imenovanje da zaista torpeduju u Senatu? Bela kuća računa da je opozicija Hegelu glasna, ali da nije suviše široka: da će dovoljno republikanaca shvatiti da ne može da uskrati glas jednom partijskom kolegi i ratnom veteranu. Uostalom, i većina medija smatra da na meti nije bivši senator, nego sadašnji predsednik.