Понедељак, 15.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Помиловање на тасу Јустиције

Четвртина изречене казне опроштена је Законом о амнестији осуђеницима старијим од 70 година. Најпознатији српски осуђеник Вучко Манојловић годинама је чекао стрељање због убиства заменика јавног тужиоца, а онда му је смртна казна замењена затвором од 40 година. Иза решетака је већ три деценије, али није довољно стар да би му била опроштена четвртина казне. Има 68 година.

Зато се и даље нада помиловању као акту милости председника државе. Прошле године добио је статус „слободњака” па повремено одлази кући за викенд, а важи за једног од најдисциплинованијих затвореника у Нишу.

Какав је правни статус Вучка Манојловића и има ли правних разлога да буде помилован, упитали смо др Милана Шкулића, професора Правног факултета у Београду.

– Помиловање се своди на могућност да у неким изузетним ситуацијама највиши представник једне гране власти интервенише у односу на правноснажне одлуке друге гране власти које се тичу врло важне кривичноправне материје. То значи да председник државе може да помилује особе које су осуђене правноснажно, а чак изузетно и да их ослободи од кривичног гоњења. При том он није дужан да образлаже своје одлуке о помиловању али је уобичајено да се свака таква одлука темељи на озбиљним разлозима. Иако је то „акт милости”, који се не образлаже, њиме се ипак у пракси могу исправити и неке нелогичности, па и потенцијалне судске неправде које су на жалост увек могуће – објашњава др Шкулић.

Помиловања се никада не дају масовно нити сувише често јер би то била неоправдана „инфлација председникове милости”.

Двадесетак последњих смртних казни у Србији нису извршене јер се годинама чекало да најтежа кривична санкција буде укинута.

– Када је смртна казна укинута, тада је и Вучку Манојловићу, она „рутински” замењена казном од 40 година затвора. Та казна само је краће време код нас постојала као замена за смртну казну, док је касније за најтежа кривична дела уведена посебна санкција, а то је казна затвора у распону од 30 до 40 година. При том није могуће да суд изрекне казне у распону од 20 до 30 година, али актом помиловања казна се практично може скратити и на 28 година – објашњава др Шкулић.

Када доноси акт о помиловању, председник државе није условљен одредбама Кривичног законика које су обавезујуће за суд.

– Иако је незахвално коментарисати случај из праксе, чињеница је да Манојловић очигледно није имао среће ни у судском поступку, у коме није баш потпуно јасно ни утврђена његова улога у кривичном делу, али посебно са реформом нашег кривичног права, па ни са тумачењем претходне комисије за помиловање. Сада се испоставља да није испунио ни услов из Закона о амнестији. Иако је у позним шездесетим годинама, још није навршио 70 година. Да има толико година, сада би аутоматски био на слободи, јер сви осуђеници који су навршили 70 година у време ступања на снагу Закона о амнестији пуштају се на слободу ако су издржали три четвртине казне – каже наш саговорник.

Према подацима затворске управе, у случају Вучка Манојловића увелико је остварена сврха кажњавања и он је међу најдисциплинованијим осуђеницима.

Да ли би акт милости био оправдан с обзиром на жртву кривичног дела и његову породицу?

– Породица жртве убиства не може бити благонаклона, али време које је овај осуђеник до сада провео у затвору свакако не представља малу казну. Када се зна да је он годинама чекао да буде погубљен у присуству власти, онда се може закључити да је он скупо платио оно што је учинио, а ствар постаје компликованија када знамо да је тај предмет у судској пракси већ поприлично познат по не сасвим адекватно утврђеном чињеничном стању – напомиње др Шкулић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.