У школу по васпитном налогу

Званична статистика бележи пораст малолетничке делинквенције, при чему је забележен већи број имовинских деликта – најчешће је реч о кривичним делима крађа, тешка крађа, разбојничка крађа, разбојништво, ситна крађа, утаја и превара. Познаваоци ове тематике ову појаву сврставају у последице економске кризе, а оно што охрабрује јесте пад броја кривичних дела са елементима насиља.

– Уверена сам да је до пада тог вида малолетничке делинквенције дошло зато што је насиље тема о којој се говори, спроведени су програми, као што је „Школа без насиља”, формирани су школски тимови за сузбијање насиља... То је велики успех. Генерално гледано, најбољи резултати у сузбијању малолетничке делинквенције постижу се кроз васпитне мере посебне обавезе и васпитне налоге које изричу судови и тужилаштва – каже др Ивана Стевановић, председница Центра за права детета.

Ова невладина организација спровела је истраживање о извршењу васпитних мера посебне обавезе, у које између осталих спадају извињење оштећеном, накнада штете, редовно похађање школе и одвикавање од болести зависности, а које се у Србији спроводе од 2006. године. Суштина је да се малолетнику да прилика да сагледа своје поступке и да схвати да је друштвено прихватљиво понашање бољи животни избор. За мерама, као што је малолетнички затвор, требало би да се посеже само у најтежим случајевима.

Васпитне мере спадају у кривичне санкције, док тужилаштва имају на располагању такозване васпитне налоге сличне неким васпитним мерама – поравнање са оштећеним, редовно школовање и друштвено користан рад. За разлику од судских васпитних мера, налози се могу спровести само уз сагласност малолетника и његових родитеља, а примењују се само за кривична дела за која је максимална запрећена казна пет година затвора. 

– Предност васпитних налога која су на располагању тужилаштву је у брзини спровођења, не чека се заказивање и окончање суђења, а најбољи резултати на промену понашања малолетног делинквента постижу када се реагује одмах и адекватно. У перспективи било би добро да сва овдашња тужилаштва имају посебне тужиоце за малолетнике и да на располагању имају и мере које сада могу да спроводе само судови. У Црној Гори и БиХ чак и полиција може да издаје васпитне налоге који не улазе у евиденције и не оптерећују будући живот малолетника који се вратио на прави пут – објашњава др Стевановић.

Анализом петогодишњег периода, од 2007. до 2011. године, примећено је да је пракса спровођења васпитних мера у Србији веома неуједначена. Најагилнији и најуспешнији у спровођењу ових мера су судови у Војводини, посебно суд у Зрењанину. Са друге стране, у Београду има пуно проблема са спровођењем мере волонтерског рада у локалној заједници, нема места предвиђених за ове малолетнике. Васпитна мера редовног похађања школе се успешно спроводи у пракси, а односи се на децу седмог и осмог разреда основне, као и на све разреде средње школе. Деца млађа од 14 година не могу кривично да одговарају, па им суд не може изрећи ни васпитне мере, али постоје други механизми који се могу применити од школе или центара за социјални рад.  

Посебно треба унапредити комуникацију између судова и центара за социјални рад чији ангажман је од кључног значаја за спровођење ових мера. У „социјалном” за сваког малолетника задужен је службеник, такозвани водитељ случаја.

– Наше истраживање показало је да постоји проблем у извештавању судова о спровођењу васпитних мера, често се дешава да се извештаји, уместо редовно, достављају тек по додатном захтеву из суда. Чињеница је да су запослени у центрима за социјални рад преоптерећени и да нису специјализовани само за рад са малолетницима. Још већи проблем је када се од „водитеља случаја” очекује да спроведе меру одвикавања од алкохола и дроге а подршка здравственог система изостаје – каже др Стевановић.  

Судске васпитне мере посебних обавеза, као и тужилачки васпитни налози, су се и у Србији показали као добро решење јер је, према подацима поменутог истраживања, веома мали број повратника.

------------------------------------------------------------

Снага извињења

Извињење оштећеном, ма како једноставно звучало као решење проблема, у пракси се показало као ефикасна васпитна мера. Малолетницима, каже др Ивана Стевановић, је у том узрасту веома тешко да превале извињење преко усана тако да је оно, по правилу, искрено.

-------------------------------------------------

Спорт би помогао, али...

Једна од васпитних мера које суд може изрећи је и укључивање у спортске активности, што би требало да малолетника „склони са улице”. Међутим, ово законско решење практично је остало само на папиру, јер је спорт у суштини добровољна активност, а захтевају се и одређене физичке предиспозиције. Осим тога, ни власништво над клубовима није регулисано. „Требало би афирмисати аматерски спорт, неприхватљиво је да се сале по школама издају рекреативцима а да нису приступачне ђацима. Клубови који би желели да подрже ове малолетнике могли би се стимулисати мањим пореским дажбинама”, каже др Ивана Стевановић.