Оцењују се школе, а не наставници

Уколико Влада Србије, скупштински Одбор за просвету и Национални просветни савет не одговоре на захтев синдиката да се обустави оцењивање школа и измени правилник, школе и наставници, чланови Уније синдиката просветних радника наставиће бојкот просветних саветника који обављају спољно вредновање рада школа.

По речима Драгана Матијевића, председника уније, „екстерна евалуација” је само нова друштвена игра смишљена за бирократију, без икаквог утицаја на наставу.

– У Министарству просвете је 2000. године било 250 запослених, а сад их је 750. Уколико не буде реакција надлежних, увек нам преостаје могућност грађанске непослушности – каже Матијевић и подсећа да је једна од основних замерки то што се оцењује администрација, а не пракса, као и да у школе улазе нестручни тимови, па физичко процењује социолог.

На наш коментар да се у овом вредновању не оцењују наставници појединачно, он одговара да оцењивање рада наставника улази у завршну оцену школе и да је циљ овог вредновања да се омаловажи рад просветних радника.

– Како год да урадимо овај посао, увек ће бити оних који су задовољни и група оних који су незадовољни. Није тачно да оцењујемо рад појединачног наставника, такође нам није полазиште да наставници праве грешке, већ да знају све што треба да знају. Наставници не треба да се плаше, ми не меримо да ли наставник зна садржај нити они добијају своју оцену, ми пратимо процес преношења знања, посматрамо ученике како реагују, да ли је наставник тај који окупира свих 45 минута или и ђаци учествују у часу... Овај велики посао у Београду, на пример, који има 300 школа, ради само нас 13. У нашим школама најслабија карика је традиционална настава, а најбоље је управо то што имамо квалитетан наставни кадар и све више младих у њему – каже за наш лист Марија Крнета, саветник у Школској управи Београда и вођа једног од три тима колико их обилази основне и средње школе.

Она додаје да није тачно ни то да ниједна школа није добила највишу оцену: четворку је добила Основна школа „Карађорђе”, иначе прва школа у Србији која је вреднована, а биће сигурно још једна или две четворке када се заврше извештаји (у овом оцењивању нема петица). Ниједна школа није добила јединицу, а највише је тројки.

Просветни саветници у школу долазе пошто су се најавили неколико недеља раније и најчешће остају два или три дана. Гледа се све: рад на часу, дневници, извештаји, опремљеност, изложени дечји радови, као и безбедност и чистоћа школе… Интервјуишу се директори, наставници, ђаци, родитељи, школски одбори…

– Ништа не може да се сакрије, нарочито у основним школама, што су деца млађа, то су искренија, иако се догађа да ови старији штите наставнике или се боје да нешто кажу. Наилазили смо на школе у којима се „паметна табла” користи само на једном часу или на закључане кабинете са потпуно новом опремом – прича саговорница.

Саветници на часу седе са ђацима, а Крнета каже да је она тада практично у позицији ученика. Истиче да се као професор физике суздржава да одлази на часове физике, јер није њена улога да наставника саветује већ да види да ли деца уче, да ли су заинтересована, да ли је подстицајна атмосфера, да ли је наставник остварио циљ часа и да ли је проверио како га је остварио.

Саговорница каже да бира речи када после часа даје повратну информацију наставнику, јер наилазе на изузетне предаваче, али који имају проблем са оцењивањем, па у одељењу буде много јединица:

Посао саветника није ни да после вредновања школа, прописују мере за отклањање недостатака – то ради школа, на основу извештаја просветних саветника који директор мора јавно да објави. Идеја је да се и на сајту Министарства просвете објављују годишњи извештаји о спољашњем вредновању школа, јер је и то добар показатељ за ђаке и њихове родитеље, али и начин да се поправе школе које су слабије оцењене.