ВЕСТ

А ви, госпођо, сваки пут из друге редакције, рекао ми је портир једног културног центра у Београду, кад сам му се крајем деведесетих, на измаку моје бурне деценије независног новинарства представила и као новинарка Данаса.
И ето ме, сад, господине, после још једне личне транзиције, у листу Политика, у културном додатку, који од овог броја потписујем као уредник. Рекоше ми, на препоруку "културне јавности". Што је мој мали прелазак из данасовског  "Com.media&остало" запећка постао вест, крив је, ваљда, јубилеј – педесет година – овог подлистка.

Ред је да вам та вест представи. Ко сам, шта сам, како, где и кад?

Укратко. Рођена Београђанка. Клинка са Чубуре. Завршила две основне и две средње школе, дрндала клавир и хармонику, "фурала" два факултета. Дипломирала, на катедри за светску, на Филолошком. На којој су, уз солидну књижевну и "општу културу", учили студенте и да увек мућну својом, а не туђом главом.

То ми је, признајем, значило, у мом потоњем практичном дошколовању за новинарство. Као сарадник и уредник разних (не баш увек културних) рубрика, радила све и свашта. Интервјуисала, пратила, коментарисала разне појаве, локалне и уопште. Од надреалиста и конзервативаца до, дисидената, апатрида, нобеловаца и авангардиста. "Рехабилитовала" прећуткиване, скрајнуте, песнике, фантасте. Одбацивала фатве. Дувала пиштаљку грађанског протеста у "Демократији", све бежећи од цензуре. Крала знанцима вест "из очију", па објављивала. Јурила звезде, преко мора и гора, препадала их зором, ради ексклузиве.

И успут (кад год би ме овај или онај режим великодушно ослобађао посла или иметка), преводила књиге, за децу и одрасле. С нарочитим "пиком" на Чарлса Симића и Харија Потера!

Једном сам, чак, интервјуисала тек објављену књигу Боре Ћосића.

Узалуд. Ма колико китила своју новинарску биографију, она се, као и мој живот, увек своди на тих шест симболичних имена новина којима сам припадала или одсад припадам. Борба, Нова Нада, Блиц, Демократија, Данас, Политика.

Нема ту никакве мистификације.

Чак ни писати у Политици, изнутра, не изгледа онако како сам одувек, наивно, замишљала: бити у излогу, "лутка са насловне стране". Пре ми се чини, господине, да сам, у том уредничком излогу, и ја некаква (креативна) портирка, намерна да што више раскрили та стара, полувековна врата. За све оне који у ово доба постуметности и постновинарства још увек умеју нешто ново, лепо, паметно и откачено да кажу.

Па, изволите!