VEST

A vi, gospođo, svaki put iz druge redakcije, rekao mi je portir jednog kulturnog centra u Beogradu, kad sam mu se krajem devedesetih, na izmaku moje burne decenije nezavisnog novinarstva predstavila i kao novinarka Danasa.
I eto me, sad, gospodine, posle još jedne lične tranzicije, u listu Politika, u kulturnom dodatku, koji od ovog broja potpisujem kao urednik. Rekoše mi, na preporuku "kulturne javnosti". Što je moj mali prelazak iz danasovskog  "Com.media&ostalo" zapećka postao vest, kriv je, valjda, jubilej – pedeset godina – ovog podlistka.

Red je da vam ta vest predstavi. Ko sam, šta sam, kako, gde i kad?

Ukratko. Rođena Beograđanka. Klinka sa Čubure. Završila dve osnovne i dve srednje škole, drndala klavir i harmoniku, "furala" dva fakulteta. Diplomirala, na katedri za svetsku, na Filološkom. Na kojoj su, uz solidnu književnu i "opštu kulturu", učili studente i da uvek mućnu svojom, a ne tuđom glavom.

To mi je, priznajem, značilo, u mom potonjem praktičnom doškolovanju za novinarstvo. Kao saradnik i urednik raznih (ne baš uvek kulturnih) rubrika, radila sve i svašta. Intervjuisala, pratila, komentarisala razne pojave, lokalne i uopšte. Od nadrealista i konzervativaca do, disidenata, apatrida, nobelovaca i avangardista. "Rehabilitovala" prećutkivane, skrajnute, pesnike, fantaste. Odbacivala fatve. Duvala pištaljku građanskog protesta u "Demokratiji", sve bežeći od cenzure. Krala znancima vest "iz očiju", pa objavljivala. Jurila zvezde, preko mora i gora, prepadala ih zorom, radi ekskluzive.

I usput (kad god bi me ovaj ili onaj režim velikodušno oslobađao posla ili imetka), prevodila knjige, za decu i odrasle. S naročitim "pikom" na Čarlsa Simića i Harija Potera!

Jednom sam, čak, intervjuisala tek objavljenu knjigu Bore Ćosića.

Uzalud. Ma koliko kitila svoju novinarsku biografiju, ona se, kao i moj život, uvek svodi na tih šest simboličnih imena novina kojima sam pripadala ili odsad pripadam. Borba, Nova Nada, Blic, Demokratija, Danas, Politika.

Nema tu nikakve mistifikacije.

Čak ni pisati u Politici, iznutra, ne izgleda onako kako sam oduvek, naivno, zamišljala: biti u izlogu, "lutka sa naslovne strane". Pre mi se čini, gospodine, da sam, u tom uredničkom izlogu, i ja nekakva (kreativna) portirka, namerna da što više raskrili ta stara, poluvekovna vrata. Za sve one koji u ovo doba postumetnosti i postnovinarstva još uvek umeju nešto novo, lepo, pametno i otkačeno da kažu.

Pa, izvolite!