Лудница" око психијатрије

Горњи Милановац – Не знамо зашто су у болницама многих наших градова најружније зграде одабране за смештај душевних болесника. Ни у Милановцу није другачије. У приземљуши из 1928. године (упућени кажу да је то, тада, била вешерница и простор за сличне потребе) одавно је неуропсихијатријско одељење. У њеним собама су, заједно, и тешко оболели и они који су на лечењу од лакших траума и живчаних проблема.
Људи у општинској власти и здравствени радници закључе, те 2000. године, да није хумано, најпре, држати тешке и лакше случајеве на истом месту, а онда и у згради која је одавно преживела свој век. И одлуче да граде ново здање неуропсихијатрије. Али, авај, пре шест и по година постављени су темељи, тек недавно је зграда и окровљена, а још је далеко од пресељења пацијената.

Од тадашњег, и садашњег, председника општине Дражимира Марушића потражили смо одговоре зашто нову психијатрију једни зову "Скадар на Бојани", а други кажу како је "хроника градње психијатрије права лудница".

– Пре седам година, Министарство здравља, Фонд здравственог осигурања, општина и Здравствени центар су се договорили да се гради зграда неуропсихијатрије. Фонд би финансирао градњу, а општина и болница би се побринули за опрему. Урађени су пројекти и, у августу 2000, постављени су темељи. У октобру се променила власт у општини и у Републици – и посао је стао. Тек у мају 2005, покушавамо да ствар покренемо. Од Министарства здравља добијамо дозволу, али остало је да се гради средствима општине – прича нам Марушић.

Но, како то, последњих година, у овој општини бива, страначка трвења и честе промене снага у општинском парламенту нису ни психијатрију "оставиле на миру". Од почетка до данас променила су се три инвеститора (Здравствени центар, ЈП за изградњу општине и општинска управа) и три извођача радова (овдашњи "Градитељ", "Гранит" из Власотинца и "Гранит група", такође овдашња). Навлачио се "мак на конац" око тендера за извођаче – те јесте по закону, те није. Избијало је то, у страначким окршајима, повремено на велика звона, било је и тужби за лош квалитет и пробијање рокова, председник општине је једног извођача ("Гранит", Власотинце) морао и да отера са градилишта.

Како-тако, зграда се, најзад, нашла под кровом. И – поново се стало.

– Обезбедили смо 60.000 евра и ускоро ћемо тражити извођаче радова за фасаду и столарију. Потом следе унутрашњи, занатски радови, а то ће зависити од доношења буџета за 2007. и обећане помоћи из републичког буџета. И ми смо ушли у друго полугодиште са привременим финансирањем, баш као и Република, а то омета завршетак пројекта – одговор је председника општине.

Ако од усвајања буџета зависи дан у који би се одељење неуропсихијатрије могло уселити у нови, савремени простор, онда је тај дан веома незахвално најавити. За скупштинску већину буџет је изгласан још у децембру. За председника општине то је учињено незаконито (отуда привремено финансирање). Обе стране очекују разрешење конфликта "одозго", али и државне прилике су веома сложене, па тешко да овај локални проблем може са те стране ускоро "сунце да огреје".