Удвостручено учешће за субвенционисане кредите

Купци станова, који ове године планирају да уз помоћ субвенционисаног зајма, дођу до крова над главом у новоградњи, мораће да удвоструче своје учешће. Уместо досадашњих пет, у кешу морају да плате 10 одсто вредности некретнине. Другим речима, купац стана од 50 квадратних метара у насељу Степа Степановић на Вождовцу, које гради држава, мораће да положи свих 6.450 евра – и то одмах.

У буџету је за ову сврху планирано 1,7 милијарди динара, што може да буде довољно за 2.500 кредита. Ово је предвиђено Уредбом о подршци грађевинској индустрији кроз дугорочно стамбено кредитирање, коју је влада усвојила уочи Нове године.

Саша Јовановић, директор Националне корпорације за осигурање стамбених кредита, каже да је прошле године мало ко од корисника кредита користио могућност минималног учешћа. Просечно издвајање је износило око 17 одсто вредности некретнине тако да ово повећање не би требало да буде непремостив проблем за купце „државних” станова.

– Министарство финансија је то узело у обзир и проценило да је боље да повећа обавезно учешће како би већи број грађана могао да искористи расположиви новац за субвенције. Поређења ради, прошле године је уз неколико ребаланса потрошено укупно 2,2 милијарде динара за 2.300 кредита – објашњава Јовановић.

Сличан аргумент имао је и бивши гувернер Дејан Шошкић када је пре годину и по дана покушао да повећа обавезно учешће на 10 одсто за субвенционисане и на 20 процената за комерцијалне кредите. Његов аргумент је био да просечно учешће износи чак 35 одсто стана. Без обзора на то тај предлог му тада није прошао. Влада Србије то није прихватила с обзором на то да је имала око 4.000 непродатих станова, а већина купаца државних станова узимала је субвенционисане зајмове.

Новом уредбом је преполовљен државни део кредита па се сада само 10 одсто вредности некретнине плаћа бескаматно у последњих пет година отплате. Самим тим удео банке сада износи 80 одсто, што поскупљује кредит.

Међутим, Јовановић каже да корисници кредита то неће нарочито осетити будући да ће њихова месечна рата бити увећана за неколико евра. Банкарска маржа и даље је ограничена на 4,57 одсто. Променљива је само стопа еурибора. Тренутно, каже наш саговорник, износи 4,82 одсто годишње.

Већина банака већ је потписала уговоре са Националном корпорацијом, па се очекује да ускоро почне пријем захтева грађана. Рок за дознаку кредита, од тренутка подношења захтева до његове исплате, смањује са 84 на 40 дана.

Јовановић очекује да ће та процедура додатно бити скраћена.

– Неке од обавеза преузели смо на себе. Грађанин поднесе захтев за кредит банци, а она га прослеђује Националној корпорацији која припрема уговор, шаље га на оверу Министарству финансија, а затим враћа банци која после уписа хипотеке исплаћује зајам. Уз то после сваког корака клијент добија СМС докле се стигло у одобравању његовог стамбеног зајма – истиче Јовановић.