Udvostručeno učešće za subvencionisane kredite

Kupci stanova, koji ove godine planiraju da uz pomoć subvencionisanog zajma, dođu do krova nad glavom u novogradnji, moraće da udvostruče svoje učešće. Umesto dosadašnjih pet, u kešu moraju da plate 10 odsto vrednosti nekretnine. Drugim rečima, kupac stana od 50 kvadratnih metara u naselju Stepa Stepanović na Voždovcu, koje gradi država, moraće da položi svih 6.450 evra – i to odmah.

U budžetu je za ovu svrhu planirano 1,7 milijardi dinara, što može da bude dovoljno za 2.500 kredita. Ovo je predviđeno Uredbom o podršci građevinskoj industriji kroz dugoročno stambeno kreditiranje, koju je vlada usvojila uoči Nove godine.

Saša Jovanović, direktor Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, kaže da je prošle godine malo ko od korisnika kredita koristio mogućnost minimalnog učešća. Prosečno izdvajanje je iznosilo oko 17 odsto vrednosti nekretnine tako da ovo povećanje ne bi trebalo da bude nepremostiv problem za kupce „državnih” stanova.

– Ministarstvo finansija je to uzelo u obzir i procenilo da je bolje da poveća obavezno učešće kako bi veći broj građana mogao da iskoristi raspoloživi novac za subvencije. Poređenja radi, prošle godine je uz nekoliko rebalansa potrošeno ukupno 2,2 milijarde dinara za 2.300 kredita – objašnjava Jovanović.

Sličan argument imao je i bivši guverner Dejan Šoškić kada je pre godinu i po dana pokušao da poveća obavezno učešće na 10 odsto za subvencionisane i na 20 procenata za komercijalne kredite. Njegov argument je bio da prosečno učešće iznosi čak 35 odsto stana. Bez obzora na to taj predlog mu tada nije prošao. Vlada Srbije to nije prihvatila s obzorom na to da je imala oko 4.000 neprodatih stanova, a većina kupaca državnih stanova uzimala je subvencionisane zajmove.

Novom uredbom je prepolovljen državni deo kredita pa se sada samo 10 odsto vrednosti nekretnine plaća beskamatno u poslednjih pet godina otplate. Samim tim udeo banke sada iznosi 80 odsto, što poskupljuje kredit.

Međutim, Jovanović kaže da korisnici kredita to neće naročito osetiti budući da će njihova mesečna rata biti uvećana za nekoliko evra. Bankarska marža i dalje je ograničena na 4,57 odsto. Promenljiva je samo stopa euribora. Trenutno, kaže naš sagovornik, iznosi 4,82 odsto godišnje.

Većina banaka već je potpisala ugovore sa Nacionalnom korporacijom, pa se očekuje da uskoro počne prijem zahteva građana. Rok za doznaku kredita, od trenutka podnošenja zahteva do njegove isplate, smanjuje sa 84 na 40 dana.

Jovanović očekuje da će ta procedura dodatno biti skraćena.

– Neke od obaveza preuzeli smo na sebe. Građanin podnese zahtev za kredit banci, a ona ga prosleđuje Nacionalnoj korporaciji koja priprema ugovor, šalje ga na overu Ministarstvu finansija, a zatim vraća banci koja posle upisa hipoteke isplaćuje zajam. Uz to posle svakog koraka klijent dobija SMS dokle se stiglo u odobravanju njegovog stambenog zajma – ističe Jovanović.