Заштићене животиње

У оквиру традиционалног издања пригодних поштанских марака под називом "Заштићене животињске врсте" Пошта Србије пустиће у оптицај 18. априла пригоду поштанску серију од четири марке. Две марке су номинале 20 динара, а две 40 динара. Мотив овогодишњег издања је црна жуна (Dryocopus martius).
Црну жуну, с обзиром да припада породици детлића, називају још и црни детлић. Код детлића постоји читав низ високо специјализованих појава у грађи тела и способностима. Детлић има посебно развијену технику пузања уз дрво. Није се само стопало претворило у орган за пењање, него је и реп морао да ступи у службу пузања те је у ту сврху нарочито преудешен. Приликом ударања кљуном реп служи као еластичан ослонац, а при пузању је у неку руку трећа нога која се при клизавом и скакутавом кретању нагоре одупире и налази ослонац и у најмањим неравнинама коре. Ноге су тамносиве при чему су два прста окренута напред, два позади. Ноге су снажне али кратке да би се тело при пузању што више приближило стаблу. Стопало има савијене и оштре канџе које могу да се чврсто забију у кору стабла.

Кљун код црне жуне је снажно длето којим могу да се начине рупе и у најтврђој и најдебљој кори. Ниједан други детлић нема тако јак кљун. Кад је потпуно развијен, дугачак је, прав и веома тврд, али спреда није шиљаст већ има оштру ивицу као длето. Само издубљена рупа у стаблу није довољна за хватање инсеката под кором. Црна жуна избаци језик и по неколико центиметара што јој омогућава хватање плена и гутање. Црна жуна велика је као врана. Полови се разликују по томе што мужјак има сјајно црно перје са црвеном капицом која полази од чела. Женка је такође црне боје само није толико сјајна, а има и мању капицу која се налази само на темену. Понекад су дуже од метра, а широке око 20 центиметара. Распон крила је од 67 до 73 центиметара.

Најчешће се налази на планинама умерено континенталног појаса на висинама до две хиљаде метара надморске висине. Може са наћи у мешовитим шумама букве и јеле или у шумама смрче и других широколисних четинара.

На нивоу популације црна жуна је станарица, али може да лута па се неки пут спусти у ниже пределе близу градова. Одрасле јединке остају током читаве године у близини своје територије. Исхрана се заснива углавном на ларвама, луткама и одраслим мравима, малим пужевима и неким паразитима дрвећа. Зими, када не може доћи до друге хране, из сржи трулог дрвета вади инсекте. Зато се и каже да не трули дрво од детлића, већ он само показује које је дрво труло.

Црна жуна је плашљива птица, не трпи присуство људи и осетљива је на узнемиравање. Њен опстанак је доведен у питање због интензивне сече шума и уништавања станишта. Услед тога њена бројност у четинарским шумама је почела да пада, али се бројност благо повећава у низијским шумама.

Мотиви на све четири марке су црне жуне и знак Светског фонда за заштиту животиња са мотивом панде. Једна од посебних тема за филателисте у оквиру фауне су марке са знаком овог фонда.

Ликовну обраду марака урадила је мр Марина Калезић, академски сликар из Београда, док је стручну сарадњу пружила Далиборка Барјактаров, кустос Природњачког музеја у Београду. Марке су штампане техником вишебојног офсета у новосадској штампарији "Форум" у шалтерским табацима од по 20 комада марака и вињетом у средњој колони. Тираж је 53.000 комплетних серија.

На дан издања марака ДП "Југомарка" пустила је у оптицај два пригодна коверта првог дана са жигом поште 11101 Београд.