Zaštićene životinje

U okviru tradicionalnog izdanja prigodnih poštanskih maraka pod nazivom "Zaštićene životinjske vrste" Pošta Srbije pustiće u opticaj 18. aprila prigodu poštansku seriju od četiri marke. Dve marke su nominale 20 dinara, a dve 40 dinara. Motiv ovogodišnjeg izdanja je crna žuna (Dryocopus martius).
Crnu žunu, s obzirom da pripada porodici detlića, nazivaju još i crni detlić. Kod detlića postoji čitav niz visoko specijalizovanih pojava u građi tela i sposobnostima. Detlić ima posebno razvijenu tehniku puzanja uz drvo. Nije se samo stopalo pretvorilo u organ za penjanje, nego je i rep morao da stupi u službu puzanja te je u tu svrhu naročito preudešen. Prilikom udaranja kljunom rep služi kao elastičan oslonac, a pri puzanju je u neku ruku treća noga koja se pri klizavom i skakutavom kretanju nagore odupire i nalazi oslonac i u najmanjim neravninama kore. Noge su tamnosive pri čemu su dva prsta okrenuta napred, dva pozadi. Noge su snažne ali kratke da bi se telo pri puzanju što više približilo stablu. Stopalo ima savijene i oštre kandže koje mogu da se čvrsto zabiju u koru stabla.

Kljun kod crne žune je snažno dleto kojim mogu da se načine rupe i u najtvrđoj i najdebljoj kori. Nijedan drugi detlić nema tako jak kljun. Kad je potpuno razvijen, dugačak je, prav i veoma tvrd, ali spreda nije šiljast već ima oštru ivicu kao dleto. Samo izdubljena rupa u stablu nije dovoljna za hvatanje insekata pod korom. Crna žuna izbaci jezik i po nekoliko centimetara što joj omogućava hvatanje plena i gutanje. Crna žuna velika je kao vrana. Polovi se razlikuju po tome što mužjak ima sjajno crno perje sa crvenom kapicom koja polazi od čela. Ženka je takođe crne boje samo nije toliko sjajna, a ima i manju kapicu koja se nalazi samo na temenu. Ponekad su duže od metra, a široke oko 20 centimetara. Raspon krila je od 67 do 73 centimetara.

Najčešće se nalazi na planinama umereno kontinentalnog pojasa na visinama do dve hiljade metara nadmorske visine. Može sa naći u mešovitim šumama bukve i jele ili u šumama smrče i drugih širokolisnih četinara.

Na nivou populacije crna žuna je stanarica, ali može da luta pa se neki put spusti u niže predele blizu gradova. Odrasle jedinke ostaju tokom čitave godine u blizini svoje teritorije. Ishrana se zasniva uglavnom na larvama, lutkama i odraslim mravima, malim puževima i nekim parazitima drveća. Zimi, kada ne može doći do druge hrane, iz srži trulog drveta vadi insekte. Zato se i kaže da ne truli drvo od detlića, već on samo pokazuje koje je drvo trulo.

Crna žuna je plašljiva ptica, ne trpi prisustvo ljudi i osetljiva je na uznemiravanje. Njen opstanak je doveden u pitanje zbog intenzivne seče šuma i uništavanja staništa. Usled toga njena brojnost u četinarskim šumama je počela da pada, ali se brojnost blago povećava u nizijskim šumama.

Motivi na sve četiri marke su crne žune i znak Svetskog fonda za zaštitu životinja sa motivom pande. Jedna od posebnih tema za filateliste u okviru faune su marke sa znakom ovog fonda.

Likovnu obradu maraka uradila je mr Marina Kalezić, akademski slikar iz Beograda, dok je stručnu saradnju pružila Daliborka Barjaktarov, kustos Prirodnjačkog muzeja u Beogradu. Marke su štampane tehnikom višebojnog ofseta u novosadskoj štampariji "Forum" u šalterskim tabacima od po 20 komada maraka i vinjetom u srednjoj koloni. Tiraž je 53.000 kompletnih serija.

Na dan izdanja maraka DP "Jugomarka" pustila je u opticaj dva prigodna koverta prvog dana sa žigom pošte 11101 Beograd.