Одлазак неосуђеног

Смрт Курта Валдхајма поново ће отворити, уместо да коначно затвори, велику књигу контроверзи о бившем председнику Републике Аустрије, генералном секретару Уједињених нација у три мандата, аустријском дипломати, а пре тога нацистичком обавештајном официру који је у Другом светском рату непосредно бринуо о масовним депортацијама у концентрационе логоре заробљених у Русији (Бабји Јар), у Југославији (Козара, Никшић), Македонији и у Грчкој (Солун).
Средином осамдесетих година прошлог века почело је разобличавање његове ратне прошлости и публиковање докумената о одговорности Валдхајма за страдање десетина хиљада Јевреја, Срба и антинацистичких бораца.

Истовремено су глобално и локално (и у Југославији) координиране акције да истина остане скривена.

Нарочити допринос у истраживању Валдхајмове прошлости дао је тих година Владимир Дедијер, са невеликом групом истраживача у којој сам и сам имао част да учествујем.

Документи су били неумољиви – припадао је нацистичкој студентској организацији, нацистичким СА одредима ("смеђе кошуље"), организовао депортације у концентрационе логоре, обезбеђивао акције одмазде.

Био је на Козари 1942. године када је око 60.000 заробљених Срба, Рома и партизана, међу њима и више од 12.000 козарачке деце, отерано у усташке логоре Јасеновац и Градишка. Био је и на терену Никшића, као и у источној Македонији, када су у тим областима вршени злочини над партизанима и одмазде над цивилним становништвом.

Затекао се у Солуну кад је депортовано више од 60.000 Јевреја у Аушвиц, а само је 10.000 преживело пакао тог логора.

Докази су се низали, уз остале и досије о ратном злочинцу Курту Валдхајму, сачињен 1947. године у југословенској Државној комисији за истраживање ратних злочина.

Логика хладног рата је учинила своје. Совјетске, америчке и југословенске тајне службе знале су много, али су супротстављања и борба за освајање политичког и обавештајног простора, за зоне утицаја, поготово у Уједињеним нацијама, омогућили да Валдхајм дуго буде генерални секретар УН.

На изборима у лето 1986. добио је 53,9 одсто гласова и постао председник Аустрије. Гласови противљења из целог света, поготово из јеврејске заједнице, то нису спречили.

Бојкотовали су га сви, САД су му забраниле улазак у земљу. Изузетак су били Ватикан, где га је примио папа Војтила, Вацлав Хавел и Фрањо Туђман који су Валдхајму отишли у Беч.

Смрт човека који је отишао неосуђен ставља нас поново пред питање размеравања правде и примене различитих правосудних, моралних и политичких стандарда у прогону и осуди за ратне злочине и злочине геноцида.