Сви су у Каракасу, сем Чавеса

Док Уго Чавес лежи у болници у Хавани, на његову трећу инаугурацију за председника Венецуеле у Каракасу, иако је одсутан, дошли су њему најближи латиноамерички челници и грдан народ скупио се на тргу пред председничком палатом Мирафлорес. Пароле су емотивне, у мору света доминира црвена боја револуције, али нема оне ватрене усхићености коју је контактом са масом очас успевао да изазове само Уго Чавес.

Данијел Ортега, вишеструки председник Никарагве, прекаљени левичар, стигао је са супругом Росарио Муриљо да изразе љубав према „Угу Чавесу, венецуеланском народу и Уједињеној партији социјалиста Венецуеле (ПСУВ)”. Долетео је из Боливије Ево Моралес, први председник из староседелачког народа Кечуа, а још прекјуче стигао је скромни Хосе Мухика, социјалистички председник Уругваја... Многи су, збуњени непознаницама око тежине здравственог стања Чавеса, у последњем тренутку променили руту, па уместо у Каракас одлучили да дан касније одлете у Хавану.

На Кубу ће се већ данас упутити Кристина Киршнер, председница Аргентине, њој ће се придружити и Мухика, док је председник Перуа Ољанта Умала тражио од конгреса да му одобри пут у Хавану 11. и 12. јануара како би могао да разговара о „билатералној сарадњи”.

Како је све ово што се догађа око Чавеса, после његове четврте операције канцера и по свему судећи врло колебљивог опоравка, далеко од официјалних међународних односа, тако је неуобичајено, можда и незапамћено у пракси Зеленог континента, да председник једне пријатељске земље иде у посету председнику друге земље, али у трећу државу. Без преседана у историји је и то да је председник одсутан на сопственој инаугурацији, а да су уместо њега ту присутни председници других држава.

Народна скупштина Венецуеле тек је непуна два дана пред овај инаугурациони датум саопштила да председник Чавес, изабран на изборима 7. октобра, не мора да положи заклетву „док се не опорави”, а да ће свеједно остати на челу државе. То је изазвало оштру реакцију опозиције која тражи поштовање устава, без обзира на ванредне околности.

По слову закона, у одсуству изабраног председника дужност би требало да преузме председник парламента и да у року од 30 дана распише нове председничке изборе.

Диосдадо Кабељо, председник скупштине, важи за једног од најчвршћих чависта, и одбија овакво тумачење уставних норми. Исто мисли и Николас Мадуро, кога је Чавес одлазећи на операцију препоручио за свог наследника.

Опозиција са младим и енергичним Енрикеом Каприлесом на челу тражи да се прекине са овим „латиноамеричким циркусом” како се вакуум власти и парализа институција не би даље продужавале. Он оптужују кубанске власти и браћу Кастро да целу Венецуелу држе као свог таоца. Једино елита у Хавани зна да ли ће Чавес уопште бити у стању да обавља председнички мандат који му траје од јуче па до 2019.

Информације су процуриле само из Сао Паула, одакле се цитира новинар Кенеди Аленсар, бивши представник Венецуеле у УН, који цитира писмо из Хаване наводно упућено председници Бразила Дилми Русеф.

„Влада Кубе обавестила је Бразил и остале пријатељске латиноамеричке  земље, да је дошло до погоршања Чавесовог здравља... Само чудо, кажу кубански извори, могло би да доведе до његовог опоравка”, написао је Аленсар у бразилској „Фољи де Сао Пауло”. Сличну изјаву, не откривајући своје изворе, дао је и листу „Ултимас нотисијас” у Каракасу. Он додаје да је на Куби овладао песимизам.

Да би ова лоша вест могла да буде тачна, доказује и председник Еквадора Рафаел Кореја. Он је, заузет изборним активностима, остао у Киту, али је поручио да би Чавесов одлазак био велики ударац за Латинску Америку. „Ипак, нико није незаменљив”, додао је Кореја. 

Али јуче у Каракасу одсуство Уга Чавеса нико није могао да надокнади.

--------------------------------------------------------------------

Јефтина Чавесова нафта за земље Албе

Никарагва, Куба, Боливија и Еквадор су заједно са нафтоносном Венецуелом чланице Боливарске алијансе за Америку (Алба), организације која је на иницијативу Чавеса основана како би се унапредила економска сарадња и интеграције континента. Из Каракаса у барелима нафте и у новцу стиже значајна помоћ овим земљама. Куба, без венецуеланске нафте, и остале помоћи у вредности од десет милијарди долара годишње (према проценама независних института) не би могла да преживи. Овим земљама је и због тога важно да се евентуалним Чавесовим одласком обезбеди политички континуитет.