Епидемија малолетних алкохоличара

У Београду живи између 10.000 и 15.000 зависника од хероина, највећи број наркомана користи марихуану, екстази конзумира 1,3 одсто, хероин 1,9, а кокаин – 1,3 одсто популације, резултати су истраживања о наркотицима у Србији, које је финансирао Глобални фонд Уједињених нација и које је спроведено на узорку од 12.714 особа. По подацима из овог истраживања, чак десет одсто становништва ужива у диму канабиса, а Београд и Војводина и даље важе за епицентре епидемије наркоманије.

Ово су само неки од података које је на Форуму о дечјој и адолесцентној психијатрији, који се одржава у организацији Института за ментално здравље у Београду, изнео психијатар др Никола Вучковић са Института за психијатрију у Новом Саду. Он је том приликом подсетио да ми имамо сличне епидемиолошке податке као и земље у окружењу, али оно што нама недостаје јесу – добри програми за лечење зависника. Светска искуства, наиме, говоре да између 30 и 60 одсто зависника мора да буде под лекарским надзором, трећина мора да одржава апстиненцију уз помоћ "метадона", четвртина треба да апстинира у ванболничком третману, а 15 одсто да се рехабилитује у комунама.

Он је подсетио и на чињеницу да у свету живи око 200 милиона зависника од психоактивних супстанци, од чега 160 милиона њих користи марихуану, а 26 милиона екстази, као и да званични подаци Уједињених нација говоре да чак 89 одсто опијума који постоји на светском тржишту наркотика стиже из Авганистана. И док статистичари Светске здравствене организације упозоравају да сваке године између 7.000 и 8.000 наркомана у Европи умре због предозирања и да три одсто смртних случајева особа млађих од 40 година "отпада" на предозирање, у нашој земљи не постоје егзактни подаци о читуљама које је "потписала" хероинска зависност.

Александар Даковић, специјални педагог и руководилац Клуба лечених алкохоличара на Институту за ментално здравље, подсетио је да су алкохол и цигарете дроге које чине "предворје" хемијске зависности и да у Србији постоји права епидемија алкохолизма.

"Истраживање Европске агенције за реконструкцију, које је спроведено на узорку од 3.000 ученика средњих школа у Србији, показало је да чак 97 одсто њих пије, а да се 77 одсто ђака тог узраста напија сваке недеље. Стручњаци Светске здравствене организације упозоравају да деца од 11 до 13 година пију дупло више од њихових вршњака у Европској унији, а искуство говори да више од 75 одсто младих који пију развије комплетну зависност од алкохола за свега седам година живота", упозорио је Даковић.

Он је такође истакао да је трећина пацијената који се лече на Институту за ментално здравље – средњошколци, а да 70 одсто ових тинејџера долази из комплетних породица. То значи да су поремећени породични односи, а не развод родитеља – основни разлог за окретање деце алкохолу, закључио је Александар Даковић.