Epidemija maloletnih alkoholičara

U Beogradu živi između 10.000 i 15.000 zavisnika od heroina, najveći broj narkomana koristi marihuanu, ekstazi konzumira 1,3 odsto, heroin 1,9, a kokain – 1,3 odsto populacije, rezultati su istraživanja o narkoticima u Srbiji, koje je finansirao Globalni fond Ujedinjenih nacija i koje je sprovedeno na uzorku od 12.714 osoba. Po podacima iz ovog istraživanja, čak deset odsto stanovništva uživa u dimu kanabisa, a Beograd i Vojvodina i dalje važe za epicentre epidemije narkomanije.

Ovo su samo neki od podataka koje je na Forumu o dečjoj i adolescentnoj psihijatriji, koji se održava u organizaciji Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu, izneo psihijatar dr Nikola Vučković sa Instituta za psihijatriju u Novom Sadu. On je tom prilikom podsetio da mi imamo slične epidemiološke podatke kao i zemlje u okruženju, ali ono što nama nedostaje jesu – dobri programi za lečenje zavisnika. Svetska iskustva, naime, govore da između 30 i 60 odsto zavisnika mora da bude pod lekarskim nadzorom, trećina mora da održava apstinenciju uz pomoć "metadona", četvrtina treba da apstinira u vanbolničkom tretmanu, a 15 odsto da se rehabilituje u komunama.

On je podsetio i na činjenicu da u svetu živi oko 200 miliona zavisnika od psihoaktivnih supstanci, od čega 160 miliona njih koristi marihuanu, a 26 miliona ekstazi, kao i da zvanični podaci Ujedinjenih nacija govore da čak 89 odsto opijuma koji postoji na svetskom tržištu narkotika stiže iz Avganistana. I dok statističari Svetske zdravstvene organizacije upozoravaju da svake godine između 7.000 i 8.000 narkomana u Evropi umre zbog predoziranja i da tri odsto smrtnih slučajeva osoba mlađih od 40 godina "otpada" na predoziranje, u našoj zemlji ne postoje egzaktni podaci o čituljama koje je "potpisala" heroinska zavisnost.

Aleksandar Daković, specijalni pedagog i rukovodilac Kluba lečenih alkoholičara na Institutu za mentalno zdravlje, podsetio je da su alkohol i cigarete droge koje čine "predvorje" hemijske zavisnosti i da u Srbiji postoji prava epidemija alkoholizma.

"Istraživanje Evropske agencije za rekonstrukciju, koje je sprovedeno na uzorku od 3.000 učenika srednjih škola u Srbiji, pokazalo je da čak 97 odsto njih pije, a da se 77 odsto đaka tog uzrasta napija svake nedelje. Stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije upozoravaju da deca od 11 do 13 godina piju duplo više od njihovih vršnjaka u Evropskoj uniji, a iskustvo govori da više od 75 odsto mladih koji piju razvije kompletnu zavisnost od alkohola za svega sedam godina života", upozorio je Daković.

On je takođe istakao da je trećina pacijenata koji se leče na Institutu za mentalno zdravlje – srednjoškolci, a da 70 odsto ovih tinejdžera dolazi iz kompletnih porodica. To znači da su poremećeni porodični odnosi, a ne razvod roditelja – osnovni razlog za okretanje dece alkoholu, zaključio je Aleksandar Daković.