Весело дочекана Српска нова година

Пркосећи голомразици, кошави и властима које су је игнорисале, Српска нова година дамарала је својим дискретним ритмом чаршијском штрафтом и кафанама Београда. Филтрирајући хистерију своје претходнице, грегоријанске Нове године, Српска нова извукла је у Кнез Михаилову весељаке по души и све оне који су хтели да јој се искрено поклоне.

Из свег срца тако поручује и 23-годишњи Кемал Чичић, млади музичар који је на београдском корзоу шампионски извлачио моћне тонове из своје гитаре. „Шта ћу, одлучио сам да вечерас употпуним славље за нашу Нову годину, да ишчупам енергију из људи који су помало посустали после серије слављеничких дана”, каже нам Чичић који, још веселији, појачава свој акустички дар-мар.

Један кружок постарије господе, заклоњен од кошаве на самом улазу здања Српске академије наука и уметности, греје се на свој, проверени начин. Коста Новаковић, Момчило Момчиловић, Љуба Безаревић, Велизар Станковић и други који не би да откривају идентитет, док се шегаче с новинарима и,између себе, кажу да њихова позиција највише обећава у Српској новој години: на корак су од бесмртне зоне и није искључено да закораче у њу.

Међутим, неколико метара даље, атмосферу су зачинила четири студента Филолошког факултета. Александар Тодоровић, Богдан Божић, Милош Пејовић и Велислав Кличковић маестрално су певали руске романсе и неке Пушкинове песме у сопственој обради, уз гитару и добош. Сви пролазници застали су на ову провалу младалачке енергије и нико није могао да остане равнодушан.

У бифеу „Корзо”, боемском острву у фенсизони Змај-Јовине, где словеначка омладина традиционално лумпује сваког 31. децембра, Српска нова није се чекала. Ту смо, поред конобарице Иване Марковић, затекли Миленка Поштића, заменика управника кафане „Коларац”,која је, као и „Корзо”, у саставу угоститељског предузећа „Варош капија”. Каже да његов ресторан не организује званичну прославу Српске нове године, с резервацијама и пригодним програмом. Али зато је „Коларац” радио целу ноћ, док последњи гост није напустио локал.

Нешто даље, у Чика-Љубиној улици, у „Цигла бару” (некадашњем „Централу”) педесетак гостију резервисали су места. Уз свирку, целу ноћ веселило се генерацијски шаролико друштво.

„Здравица се диже у име човека, докле год се диже човек има века”, рецитовала је гостима, у скадарлијском ресторану „Шешир мој”, глумица Љиљана Јакшић. Овде су сви сви расположиви капацитети били попуњени, а више од сто двадесет гостију платило је дочек свега 1.900 динара.

„Вечерас су код нас углавном стални гости, такорећи наш фан клуб, људи који овде организују крштења, венчања, свадбе, славе. Као што видите, три оркестра наступају у наше три дворане”, каже пи-ар овог ресторана Светлана Ђокић. „Шешир мој”, који се може похвалити посетама певачице Монсерат Кабаље, глумице која је играла насловну улогу у теле-новели „Касандра” а недавно и присуством Че Геварине унуке, на препоруку Туристичке организације Београда, гостовао је већ три пута на светским сајмовима туризма.

Клијентела која је ноћас чекала Српску нову годину у ресторану „Шешир мој” уживала је у мирној, готово породичној атмосфери, а структура гостију протеже се „од паора до академика” који, по иметку, припадају средњеимућном слоју.