Уздрман шеф Светске банке

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 13. априла – "Уа! Оставка! Оставка!" – покличи су којима је скуп од око 200 запослених у Светској банци дочекао њеног председника Пола Волфовица, кад је од њих покушао да затражи разумевање за своју грешку коју је претходно јавно признао и извинио се због ње. Разумевање је настојао да задобије и исповешћу како је с правог пута скренуо "док је, опхрван личним недоумицама, бродио по непознатим водама"…

Поред Удружења запослених, које заступа око 7.000 службеника Светске банке у Вашингтону, оставку Волфовица (63) затражили су или наговестили и поједини моћни медији. Најоштрији у таквим захтевима показао се "Фајненшел тајмс" тврдећи у јучерашњем уводнику да је Волфовиц прекршио правила банке и испољио фаворизовање које се граничи с непотизмом", па да је у интересу те међународне институције "која је себе прогласила за пример најбоље праксе корпоративног управљања" да се ослободи таквог шефа.      

До драматизације долази у тренутку кад се Светска банка, као и Међународни монетарни фонд, спрема да угости учеснике редовног годишњег министарског састанка. Хроничари стрепе да би уздрмавање Волфовица могло да у други план, бар публицитета, потисне рад скупа који треба да буде посвећен и борби против корупције и сиромаштва.

Судбина председника Светске банке је у рукама банчиног Извршног одбора, кажу познаваоци, а и сам Волфовиц који је изјавио да ће прихватити "сваки прописани лек". Одлука зависи и од највећег акционара, САД, чији је председник и предложио Волфовица на ову дужност.

Афера, међутим, показује колико приватне ствари могу да битно утичу на стратешка кретања. Волфовиц је на тапет овом приликом дошао због пренебрегавања пословних норми и обичаја да би разрешио, пре свега, своју интимну ситуацију. По прописима банке, који забрањују шефовима да раде са особама с којима су у интимним односима, он је морао да се одрекне сарадње своје дугогодишње пријатељице и банчине функционерке – Шаха Ризе (рођене у арапској породици у Либији).

Трансферисао ју је, стога, у Стејт департмент, и издејствовао јој је ванредно високу повишицу, на терет буџета Светске банке. Плата јој је, кажу, скочила са 132.660 на 193.590 долара годишње, чиме је за 10.000 долара надмашила службена примања шефовице америчке дипломатије Кондолизе Рајс. Прва претпостављена Ризиној је тада, у лето 2005. године, била Лиз Чејни, кћерка потпредседника САД с којим је Волфовиц дуго био у првом стратешком тиму Вашингтона.

Волфовиц је дуго порицао да је утицао на такав финансијски исход, али је Удружење запослених које предводи Алисон Кејв, како се наводи, дошло је до документа у коме се види његово непосредно учешће, па је он јуче признао "грешку". Незадовољство службеника осетило се још приликом његовог ступања на дужност, у јануару 2005, јер је дошао с положаја заменика шефа Пентагона, с фамом "једног од креатора рата против Ирака". Потом му је замерено и довођење осионих, њему блиских кадрова, па суспендовање с посла неколицине функционера банке, без консултације са Извршним одбором и земљама из којих су дошли, као и завођење "мера којима је према запосленима изражавана сумња да су корумпирани"…

У новонасталом потресу, Бела кућа је изразила поверење Волфовицу, док је подсекретар у Министарству финансија Тимоти Адамс, према "Вашингтон посту", препоручио да се сачека резултат испитивања целог случаја. Волфовиц је донекле и жртва сопствене објаве да ће "у банци започети нову еру поверења", констатује "Њујорк тајмс", да би се сада испоставило да је поверење унутар ње пољуљано његовим "фаворизовањем" Ризине и других блиских му сарадника.