Почиње обележавање јубилеја Миланског едикта

Ниш – Остала су само два дана до одржавања прве велике манифестације којом ће 17. јануара, у Србији, званично почети прослава јубилеја – 1.700 година од доношења Миланског едикта. У Народном позоришту у Нишу биће одржан концерт духовне музике хора Сретењског манастира из Русије, основаног пре шест векова. Домаћин те манифестације биће руски амбасадор у Србији Александар Чепурин, а очекује се да ће почетку обележавања јубилеја присуствовати председник Србије Томислав Николић, премијер Ивица Дачић, патријарх српски Иринеј и представници дипломатског кора у нашој земљи.

Целе године Србија и Ниш биће у знаку јубилеја и годишњице потписивања најзначајнијег документа за хришћански свет – Миланског едикта, тетрарха Запада Константина Великог (272–337), рођеног у Нишу, односно древном Наисусу, и тетрарха Истока Лицинија (250–325), законског текста којим је проглашена верска равноправност и престанак прогона хришћана.

Србија је на величанствен начин и пре сто година обележила јубилеј – 16 векова од Миланског едикта. Прослава је одржана од 28. до 30. децембра 1913. године. Била је планирана за Крстовдан, али је Ниш и околину захватила епидемија колере и због тога је обележавање јубилеја померено за два месеца, стоји записано у званичним документима из прошлости Ниша. Тих дана у Нишу боравили су чланови владарске породице Карађорђевић – престолонаследник Александар и принц Павле, делегације православних држава и православних цркава Русије, Грчке, Румуније, Мађарске, Бугарске, Црне Горе, бивши губернатор Фландрије и многе друге виђене личности, остало је записано у „Православљу”, новинама Српске патријаршије.

На почетку прославе 16 векова од доношења Миланског едикта освештен је споменик на левој обали Нишаве, подигнут у знак сећања на Нишлије које су Турци вешали на истом месту крај реке 1821. године, када су предвођени владиком нишким Милентијем подигли устанак против турског ропства, записано је у књизи Борислава Андрејевића „Споменици Ниша”. Те 1913. године обележена су два значајна датума: 16 векова од доношења едикта и 35 година од ослобођења Ниша од Турака 1878. Споменик повешаним Нишлијама, међу којима је било и православних свештеника, подигао је нишки епископ владика Доситеј. Одмах после освештења спомен-обележја, епископ руски Анастасије служио је испред Ћеле-куле помен погинулим српским устаницима на Чегру 1809. године, војводама и устаницима из Првог и Другог српског устанка и страдалим становницима Србије.

Недалеко од овог споменика, освештеног 1913. године, такође на левој обали Нишаве, налази се и ново спомен-обележје, откривено прошле године. На њему су представљени лик цара Константина Великог и Христов монограм, а открили су га делегације Аустрије и Турске и претходни градоначелник Ниша Милош Симоновић. Фондација „Арт Карнунтум”, која је финансирала прошле године откривен споменик, прогласила је Србију и Ниш за велико и свето место светске историје, јер је, истакнуто је, цар Константин Велики повезао три града на три стране света – аустријски Карнунтум, свој родни Ниш и Измит у Турској.