Тунис: јубилеј и неизвесност

Тунис – Тунишани су јуче обележили другу годишњицу откако је дугогодишњи диктатор Зин ел Абидин бен Али збачен и побегао из земље после прве револуције „арапског пролећа”, али несигурност и друштвене тензије још потресају земљу.

Разлике око новог устава и растући утицај радикалних исламиста су додатни изазов с којим је суочена земља откако је Бен Али побегао у Саудијску Арабију.

Више од 8.000 секуларних демонстраната окупило се испред зграде министарства унутрашњих послова у Авенији Бургиба да би протествовали против Владе коју предводе исламисти.

Председник Монцеф Марзуки отворио је прославу подижући заставу на централном Тргу Казба у Тунису, у близини седишта владајуће коалиције коју предводи исламска странка Енахда.

Прослави су присуствовали и представници Либије и Египта, две земље на које се недуго после Туниса пренело „арапско пролеће”.

                                                            ***

Тунис – Прошле су две године од када је у Тунису почело „Арапско пролеће”, али данас је само малом броју грађана Туниса до славља јер је процес демократизације земље врло спор. Неки се чак боје да би могао да буде заустављен, анализира Дојче веле.

Пре две године он је одједном отишао – Зин ел Абидин Бен Али – човек који је 20 година челичном руком владао Тунисом. Пут ка демократији је, међутим, тежи него што се већина Тунишана надала након бекства деспота.

Грађани су почетком 2011. на улице изашли тражећи слободу и развој, али до сада много од тога нису видели, каже студент Мухамед. „Могло би бити боље, много боље. Постоји толико друштвених проблема, али и политичких – од стране Владе и опозиције. Када би они заједно радили много боље би смо напредовали“.

Тунишанска привреда пати од последица револуције. Многи туристи више не долазе јер се боје избијања немира, страни инвеститори постали су опрезнији јер због честих штрајкова и блокада улица фабрике обустављају производњу.

Стопа незапослености је, према званичним подацима, 17 одсто и тиме већа него пре револуције. У неким регионима у унутрашњости земље је скоро половина становништва без посла.

Тунишани последице кризе свакодневно осећају у својим новчаницима који су све празнији. Цене животних намирница тренутно вртоглаво расту. Млека у продавницма нема већ скоро три месеца, кромпир и месо су толико скупи да многи становници не могу себи то да приуште. Напета ситуација грађане често тера на улице. И правница Хајат Јазар је данас међу демонстрантима како би изразила свој бес:

„Ништа не функционише. Нема правде, нема посла. Захтеви становништва нису ни делимично испуњени, а о слободи мишљења и да не говоримо. Ускоро ћемо имати режим као што је био Бен Алијев.„

Демонстранти су након револуције тражили нови Устав, који ће и дефинитвно уклонити диктаторске структуре. У октобру 2011. је на првим слободним изборима у Тунису изабрана уставотворна скупштина која је земљи требало да дâ нови правни оквир. За то је имала рок од годину дана, али посланицима је потребно више времена него што се мислило.

Мохамед помно прати рад народних представника: „Посланици се свађају око споредних ствари које не погађају тунишанско становништво. Реч је о чисто партијској политици. За две-три године, када буде довршен Устав, а надам се да ће до тада бити завршен, одржаће се и нови избори. Онда ће се у Тунису ситуација побољшати“.

И правница Хајат Јазар не губи наду да ће Тунис до краја остати на демократском путу, чак и ако мора да иде заобилазним путем. „Борба није изгубљена. Све док можемо да изражавамо наше мишљење, радићемо све што можемо. Тај процес је као тесто у којем је квасац. Траје док не нарасте, али ће нарасти. Верујем свом народу“.