Градска телевизија на клацкалици

Будући статус РТВ "Студио Б", без обзира на многе иступе заинтересованих страна, и даље је неизвестан. Према речима Владимира Галића, директора Агенције за приватизацију, медијска кућа "Студио Б" може бити приватизована тек у другој половини године, уколико се уопште донесе одлука о продаји.

– Још се не зна да ли ће, и на који начин, "Студио Б" бити приватизован. Неопходно је разјаснити да није расписан оглас за прикупљање понуда за куповину "Студија Б"  већ само проспект, како би се утврдило да ли постоје заинтересовани купци за ту медијску кућу. Тек кад се утврди да ли постоје заинтересовани купци и ко су они, одлучиваће се да ли ће "Студио Б" бити продат на аукцији или на тендеру, или уопште неће бити приватизован – рекао је Галић и додао да ће агенција примати писма о заинтересованости и после рока, који је јуче истекао.

Ко је протеклих седам дана од објављивања проспекта "Студија Б" послао агенцији писмо о заинтересованости није познато, а како сазнајемо у овом телу, ова информација неће бити ни објављена. Како објашњавају у информативној служби Агенције за приватизацију, следи избор приватизационог саветника који ће предложити модел приватизације, тендерску или аукцијску продају.

– Велика медијска прашина, која се подигла због објављивања проспекта РТВ "Студио Б", последица је елементарног непознавања приватизационе процедуре. Процес приватизације је почео на захтев "Студија Б", а по члану 18 Закона о приватизацији, фирма је дужна да агенцији достави проспект са основним подацима, а агенција га и објављује и позива потенцијалне купце. Писма о заинтересованости су пословна тајна тако да неће бити објављено ко их је све послао, а она не обавезују заинтересованог купца – кажу у агенцији и додају да свако може да пошаље писмо о заинтересованости, јер неће имати никакве обавезе.

Међутим, запослени у градском медију сматрају да би приватизацијом изгубили Београђани, јер приватном власнику неће бити исплативо да извештава о бројним београдским темама. Према речима Драгане Милићевић-Милутиновић, директорке и главне и одговорне уреднице "Студија Б", већина запослених се залаже да ова градска телевизија постане јавни регионални сервис, односно јавно градско предузеће.

– Став запослених је да "Студио Б" буде јавни сервис како бисмо могли да наставимо да независно и објективно извештавамо, јер нажалост досадашња пракса jе показала да то није увек случај када постоји приватни власник. Не боримо се за веће плате, јер бисмо их сигурно имали код приватника, већ да ова телевизија задржи оно што је карактерише, а то су приче о Београђанима и њиховим проблемима. Уколико будемо приватизовани, новом власнику неће сигурно бити исплативо да се извештавањем боримо за осветљавање неке улице у Крњачи или асфалтирање у Железнику – објашњава прва дама градске телевизије и додаје да овакве приче нису комерцијалне, а много значе Београђанима.

Према њеним речима, следеће недеље очекује да ће се састати са градским челницима и разговарати о предлогу да "Студио Б" буде јавни сервис.

– Чак и ако надлежни донесу одлуку да будемо приватизовани, "Студио Б" то спремно дочекује. Радимо на реконструкцији студија, који је оштећен у пожару, потом после више деценија реновирамо радио-студио и припремамо нове шпице и програме у складу са добро познатом уређивачком политиком – каже Милутиновићева.

Објављивање проспекта "Студија Б" пред ускршње празнике револтирало је и чланове Удружења малих акционара "Студија Б", који су поднели тужбу против ове медијске куће и Агенције за приватизацију, тражећи меру привремене обуставе приватизације док се не реше имовинско-правни односи. Чланови овог удружења, којим председава Зоран Остојић, траже поништење одлуке Управног одбора "Студија Б" из 2005. године да се из пословних књига избрише приватни капитал, а акционарима исплате накнаде за деонице које су откупили у процесу својинске трансформације 1991. године. Садашњи чланови удружења стекли су 86,6 одсто деоница ове медијске куће уплатом новца тадашњем Радиодифузном предузећу "Студио Б" и решењем Привредног суда уписани су као деоничари ове медијске куће. Међутим, 30. јануара 1995. године, Републичка агенција за процену вредности капитала је поништила све одлуке Радничког савета "Студија Б", а тиме и својинску трансформацију предузећа. Тако су бивши деоничари изгубили право управљања, а одлуку о брисању приватног капитала из пословних књига донео је Управни одбор из 2005. године.

Иако ће о овим тужбама одлучивати суд, како сазнајемо у Агенцији за приватизацију, на одлуку о приватизацији и брзини тог процеса у свим случајевима, па и овом неминовно ће утицати судски процеси, потом подаци о старом власништву, као и нерешени имовинско-правни односи.

--------------------------------------------------------------------------

На продају 70 одсто капитала

"Студио Б", према подацима из проспекта, има 297 запослених, а на продају се нуди 70 одсто укупног капитала. У склопу власништва "Студија Б" су објекти на 405 квадратних метара, земљиште, телевизијска и радио-опрема, репортажна кола, емисиона РТВ опрема и возни парк. Према подацима из финансијских извештаја, укупна вредност имовине "Студија Б", закључно са 31. децембром 2006. године, износила је 2.830.620 евра, а укупне обавезе 2.042.785 евра.