Опрез – крпељи долазе

Лепо време и пролеће, осим алергија које многима могу донети здравствене проблеме, носе са собом још једну опасност по здравље људи, а то су крпељи. Убод овог зараженог зглавкара човеку преноси  "лајмску болест". Већ у току прошлог месеца лекарима амбуланте Института за епидемиологију Војномедицинске академије већ су се јавиле прве особе које су крпељи уболи, што показује да су се на подручју главног града већ појавили ови непријатни и, често, опасни зглавкари. Епидемиолози ВМА су већ на најатрактивнијим излетиштима у граду, на Ади Циганлији, у Кошутњаку и на Топчидеру, обавили истраживања која су показала да је ове године око 25 одсто крпеља заражено. Ситуација још није алармантна, како каже др Радован Чеканац, епидемиолог ВМА, јер на истраженом подручју није сваки крпељ преносилац "лајмске болести", па ни убод зараженог зглавкара не доноси сваки пут опасност од оболевања.

– Најпознатија болест коју крпељ преноси је "лајмска" и ње се сви плаше. Али, они могу бити преносиоци и других заразних обољења, као што су туларемија, ерлихоза и крпељни менингоенцефалитис (упала мождане коре). Дешава се некада да крпељ има и по три изазивача ових болести. Ни тада не мора да значи да ће сваки убод довести до болести. Важно је знати да ни у ком случају место убода не треба мазати хемијским средствима, бензином, прскати лаковима, јер то код крпеља изазива повраћање, а самим тим, ако је заражен, излучивање бактерије у крв. Такође, неопходно је и место убода посматрати око месец дана. Уколико се око убода појави црвенило неправилног облика, то је први знак инфекције, али могу да се јаве и повишена температура, главобоља и повраћање –  истакао је др Чеканац.

Најважније је са површине коже правилно ишчупати крпеља и зато, ако постоје неке промене на месту где је зглавкар био "укотвљен", неопходно је да се одмах затражи помоћ лекара. Највећи број инфекција јави се баш код пацијената који су покушавали, нестручно, да из своје коже изваде "госта". Зато др Чеканац посебно упозорава грађане да, када примете крпеља на својој кожи, не треба да га стискају, гњече и сами одстрањују, јер увек може да се догоди да ишчупају тело, а да усни апарат и неки други делови остану у кожи. То је исто као и да га нису ишчупали. Никако не би требало ни самоиницијативно узимати антибиотике.

Поред стручног вађења крпеља, пацијенти у амбуланти института могу да сазнају за 15 минута и да ли је крпељ био заражен бактеријом која изазива "лајмску болест".

– Уколико су налази негативни, не постоји ни најмања могућност да особа оболи. Али, ако је крпељ био заражен овом бактеријом, особа се ставља под здравствени епидемиолошки надзор због раног откривања симптома болести. На нашем институту пацијенти добијају комплетан третман. На једном месту се извади крпељ, проверава његова зараженост и евентуално обавља лечење – упозорава др Чеканац.

Према његовим речима, крпељи се никако не могу уништити, а запрашивањем се може смањити само њихов број у природи. Овом зглавкару је човек само успутни домаћин. Њихово главно хранилиште су глодари.