Oprez – krpelji dolaze

Lepo vreme i proleće, osim alergija koje mnogima mogu doneti zdravstvene probleme, nose sa sobom još jednu opasnost po zdravlje ljudi, a to su krpelji. Ubod ovog zaraženog zglavkara čoveku prenosi  "lajmsku bolest". Već u toku prošlog meseca lekarima ambulante Instituta za epidemiologiju Vojnomedicinske akademije već su se javile prve osobe koje su krpelji uboli, što pokazuje da su se na području glavnog grada već pojavili ovi neprijatni i, često, opasni zglavkari. Epidemiolozi VMA su već na najatraktivnijim izletištima u gradu, na Adi Ciganliji, u Košutnjaku i na Topčideru, obavili istraživanja koja su pokazala da je ove godine oko 25 odsto krpelja zaraženo. Situacija još nije alarmantna, kako kaže dr Radovan Čekanac, epidemiolog VMA, jer na istraženom području nije svaki krpelj prenosilac "lajmske bolesti", pa ni ubod zaraženog zglavkara ne donosi svaki put opasnost od obolevanja.

– Najpoznatija bolest koju krpelj prenosi je "lajmska" i nje se svi plaše. Ali, oni mogu biti prenosioci i drugih zaraznih oboljenja, kao što su tularemija, erlihoza i krpeljni meningoencefalitis (upala moždane kore). Dešava se nekada da krpelj ima i po tri izazivača ovih bolesti. Ni tada ne mora da znači da će svaki ubod dovesti do bolesti. Važno je znati da ni u kom slučaju mesto uboda ne treba mazati hemijskim sredstvima, benzinom, prskati lakovima, jer to kod krpelja izaziva povraćanje, a samim tim, ako je zaražen, izlučivanje bakterije u krv. Takođe, neophodno je i mesto uboda posmatrati oko mesec dana. Ukoliko se oko uboda pojavi crvenilo nepravilnog oblika, to je prvi znak infekcije, ali mogu da se jave i povišena temperatura, glavobolja i povraćanje –  istakao je dr Čekanac.

Najvažnije je sa površine kože pravilno iščupati krpelja i zato, ako postoje neke promene na mestu gde je zglavkar bio "ukotvljen", neophodno je da se odmah zatraži pomoć lekara. Najveći broj infekcija javi se baš kod pacijenata koji su pokušavali, nestručno, da iz svoje kože izvade "gosta". Zato dr Čekanac posebno upozorava građane da, kada primete krpelja na svojoj koži, ne treba da ga stiskaju, gnječe i sami odstranjuju, jer uvek može da se dogodi da iščupaju telo, a da usni aparat i neki drugi delovi ostanu u koži. To je isto kao i da ga nisu iščupali. Nikako ne bi trebalo ni samoinicijativno uzimati antibiotike.

Pored stručnog vađenja krpelja, pacijenti u ambulanti instituta mogu da saznaju za 15 minuta i da li je krpelj bio zaražen bakterijom koja izaziva "lajmsku bolest".

– Ukoliko su nalazi negativni, ne postoji ni najmanja mogućnost da osoba oboli. Ali, ako je krpelj bio zaražen ovom bakterijom, osoba se stavlja pod zdravstveni epidemiološki nadzor zbog ranog otkrivanja simptoma bolesti. Na našem institutu pacijenti dobijaju kompletan tretman. Na jednom mestu se izvadi krpelj, proverava njegova zaraženost i eventualno obavlja lečenje – upozorava dr Čekanac.

Prema njegovim rečima, krpelji se nikako ne mogu uništiti, a zaprašivanjem se može smanjiti samo njihov broj u prirodi. Ovom zglavkaru je čovek samo usputni domaćin. Njihovo glavno hranilište su glodari.