Спутана љубав

Позориште на Теразијама направило је искорак у својој репертоарској политици обогативши свој репертоар једном савременом плесном представом – балетом "La Capinera", италијанског кореографа Микела Мероле.

Инспирацију за овај балет Мерола је пронашао у истоименом роману Ђованија Верге, који говори о немогућој љубави девојке која се враћа из манастира и заљубљује у вереника своје полусестре. Заправо, то је била само полазна основа за причу о слободи, страховима, патњи, наметнутим или самовољним људским ограничењима... Мерола зато често одлази у апстракцију, прича сама по себи није читљива у плесним сценама и драматуршки више представља низ спојених слика – дуети, сола, ансамбл нумере... него компактну и јасну целину. Такође аутор је непотребно у представу увео наратора, који овој причи даје један помало патетичан тон.

Али ако се изузме овај детаљ, као и драматуршка прoизвољност која је довела до тога да представа делује исецкано, Мерола је ипак у овом остварењу био добар у оном најважнијем – у кореографским креацијама. Јер његов стил је динамичан, пун енергије, драматичан, изузетно експресиван. Покрети теку спонтано и сливено један из другога, он их обогаћује оригиналним, неочекиваним елементима, а особеност овога стила је јак емотивни ангажман који се тражи од играча. На сцени све пршти од великих осећања, потиснутих страсти, дубоких фрустрација... Мерола задире у најдубљу интиму, у саму срж телесног и духовног склопа својих солиста, наводећи их да сваки покрет проживе и обогате јаким емотивим набојем.

Овај стил изузетно је добро дошао ансамблу Балета Позоришта на Теразијама. Ограничени углавном на форму мјузикла они су овде добили прилику да покажу свој велики играчки потенцијал, и технички и драмски. Уиграни, полетни, они су са великом енергијом одиграли своје деонице. Упечатљиве улоге остварили су млада Катарина Чанковић и Милан Громилић, а понајвише експресивна и драмски изражајна Даница Араповић. Због повреде играча Милана Руса у главној улози, за свега неколико дана заменио га је првак Римске опере – Фабио Гроси, играч одличне технике и занимљиве сценске појаве, који је и као солиста и као партнер био врло убедљив.

А са балетом "La Capinera" Ашхен Атаљанц је прославила двадесет година рада. Креирана управо за њу, ова улога јој је омогућила да покаже велику играчку зрелост. Наравно епитет звезде, који је стекла већ после неколико одиграних представа на сцени Народног позоришта у Београду, није био последица само њених техничких могућности већ првенствено харизме и особеног уметничког сензибилитета. А управо ове њене особине највише су дошле до изражаја сада, када је одлучила да се у потпуности окрене савременом плесном стилу, у коме доминира индивидуалност играча и који омогућује далеко веће изражајне амплитуде. Ашхен је у балету "La Capinera" приказала право мајсторство владања својим телом, сценом, публиком... показавши суптилно и емотивно, дубоко очајање неузвраћене љубави.

Музику за овај балет компоновао је македонски композитор Кирил Џајковски, обогативши је динамичним етно-мотивима. Костиме је креирала Јелена Малешевић, а сценографију Александар Денић.

"La Capinera" је значајан пројекат, како за Позориште на Теразијама, тако и за Ашхен Атаљанц која је овом представом одабрала одличан начин да обележи две деценије живота на сцени.