Константин ће угледати Ниш

Вајар Вук Ђуричковић, творац идејног решења споменичке целине  „Константин капија”, после победе на конкурсу 2004. године, који је расписао град Ниш, покушавао је да реализује своје дело, међутим, због разних околности то се није догодило.

Нада да ће „Константин капија” коначно угледати светло дана у Нишу, поново је пробуђена након недавног представљања програма обележавања 17 векова од доношења Миланског едикта – од средине јануара до октобра – у Министарству културе.

Том приликом је Славица Трифуновић, руководилац пројекта „Милански едикт 313–2013” истакла да је из државне касе за овај догађај издвојено 340 милиона динара. Сума је предвиђена за организацију јубилеја, подизање споменика римском императору Константину Великом у Нишу, сређивање Виминацијума и локалне програме.

Још 120 милиона динара предвиђено је за сређивање археолошког налазишта Медијана у Нишу, а за споменичку целину „Константин капија” Вука Ђуричковића планирано је 20 милиона динара.
Био је то повод да контактирамо тридесетседмогодишњег вајара Вука Ђуричковића да нам нешто више каже о споменику посвећеног Константину.

– Када Влада Србије одобри средства, почињем са реализацијом свог рада у Нишу, који би требало завршити до октобра. Још увек се не зна тачна локација где ће бити постављен споменик, што ће на крају зависити од коначне суме новца. Могу само да кажем да ће у односу на конкурсни рад споменичка целина бити смањена. Наиме конкурсом је била предвиђена скулптура од шест метара и капија висока 20 метара, а сада ће ипак бити рађена скулптура од четири метра, а капија десет. Претходна градска власт је за локацију споменика одредила Нишки кеј, а сад је актуелнији парк испред Градске скупштине, као најозбиљнији предлог. Осам година чекам да се реализује моје дело, а у вајарском свету када освојите прво место на конкурсу, то је као да сте добили на лотоу. Поготово у Србији – каже овај вајар за „Политику”.

Императорова скулптура би требало да буде урађена прво у гипсу, потом ће се одлити у бронзи. Идеја преображаја је била основна замисао у обликовању споменичке целине „Константин капије” тврди уметник.

– Завештање цара Константина далеко превазилази њега самог, због чега је обликовање једног духовног симбола, који би на естетско-симболички начин требало да прикаже победу хришћанских вредности, било потребно свести на скулпторално-архитектонску целину, у чијем се средишту налази чин одлуке преображаја, тренутак преласка, из једног поретка у други – објашњава наш саговорник.

– Замисао о духовном преображају је вечна, па су основни односи величина и мере мог дела базирани на систему ирационалних и трансценденталних бројева, броја пи и златног пресека, који у симболичком смислу указују на складност и вечност поретка. По конструкцијама Предрага Милосављевића урађене су пропорције капије, која је замишљена као симбол проласка из старог духовног поретка у нови, хришћански и уздизања хришћанских вредности кроз усклађивање духовног са материјалним. Цар Константин седи на кубусном трону, симболу владавине разума, који указује на императорову свесност чина коме је подредио свој живот. Скулптура стоји у четвртастом базену испуњеним бистром водом која симболише воду прочишћења и крштења, где њен одраз у води на јединствен начин још једном говори о преображају.

Вук Ђуричковић додаје да облик и положај фигуралне композиције указују на чин Константиновог духовног преображаја и показују тренутак када император левом руком одлаже мач – симбол материјалне моћи, а десном руком узима крст – симбол хришћанске победе.