"Грађевинска мафија" позната по преварама

Увек кажу да ће вратити новац, а то никада не ураде. Најгора казна за њих је одлазак у затвор. Свако познанство, дружење па чак и пријатељство искористиће у своју корист, а на штету другога. Њихов мото је – лак и брз новац. Скоро никада неће престати да се баве својим "послом", независно од тога колико су пута били иза затворских решетака. Префригани су и интелигентни.

Реч је о српским преварантима. Тајне њиховог "заната" за "Политику" открива Зоран Ковачевић, шеф Одсека за сузбијање превара и фалсификата у београдској полицији. Он каже да су преваранти у стању да данима смишљају обману, а штете које наносе жртвама могу да буду велике.

– Број превара је прошле године смањен за 50 одсто у односу на претпрошлу, када их је на територији главног града учињено 1.600. Увек постоји тамна "бројка", јер многи људи не пријављују да су жртве превараната, већ се надају да ће им новац или обећана услуга бити враћени – каже Ковачевић.

Наш саговорник апелује на грађане да уколико су жртве овог кривичног дела то пријаве полицији, да не ангажују "приватног" изнуђивача јер то преваранти "једва чекају".

– Преварант ће увек пријавити полицији изнуду и представиће себе као жртву. Тако ће права жртва, односно суграђанин који је преварен у оваквој ситуацији бити кривично гоњен за изнуду и за своје паре отићи у затвор. Преваранти у оваквим ситуацијама не оповргавају да су узели новац, али наглашавају да ће га вратити. Говоре да им је изнуђивач претио и тукао их, због чега полиција мора да реагује по службеној дужности – истиче наш саговорник.

Према речима Зорана Ковачевића, постоји много начина извршења подвала, али је, упркос томе, београдска полиција успешна у њиховом сузбијању.

Један од, како полицајци кажу, "модуса" (modus operandi – начин извршења) јесте и "превара на странца", усмерена према старијим суграђанима, између 60 и 70 година, који после тешко и препознају преваранта.

– Реч је о ситуацијама када преваранти врбују старије особе. Један од њих се представља као странац, а други као преводилац. Наводно кола су им у квару, унутра имају техничку робу и моле суграђане да им позајме новац, а они ће им то већ некако надокнадити. Чак нуде шећер и уље по повољној цени од 20, 30 динара. Једна старија жена је била спремила новац за споменик, око 4.000 евра. Преваранти су јој узели новац и обећали да ће јој донети шећер. Оваквих и сличних ситуација има доста у унутрашњости, јер им у Београду прича више не пролази будући да већ многи грађани знају за њих – објашњава Ковачевић.

Велике и тешко доказиве преваре су, како каже Ковачевић, карактеристичне за "грађевинску мафију".

– Такозвана грађевинска мафија има неколико различитих модуса преваре. Има оних који узму новац од купаца, па не саграде ништа, док други саграде објекат до сиве фазе. У случајевима у којима је реч о "сивој фази" тешко је доказати кривично дело јер практично намера није постојала, жртва је добила стан. Затим има и превараната који продају изнајмљене станове уз сву пропратну документацију која је фалсификована. Годишње буде до десетак оваквих превара. Пуно труда и рада улажемо у њихово откривање и релативно смо успешни у томе – наводи Ковачевић.

Наш саговорник подсећа да је полиција недавно ухапсила двојицу немачких превараната који су фалсификованим платним картицама подизали новац на банкоматима више пословних банака у центру града и тако их оштетили за више од 10 милиона динара.

– Наш одсек је једина специјализована служба која се бави проблематиком фалсификовања новца и платних картица у Србији и успешно се боримо са овим кривичним делима. Преваре са фалсификованим платним картицама дешавају се периодично, искуство говори да се понављају свака два до три месеца. Преваранти на банкомате постављају читач магнетног записа и истовремено снимају и "пин код" (шифру корисника) – каже Ковачевић.