Шумови на везама председника и премијера

Колико је пажње изазвао долазак хрватског премијера Зорана Милановића у Београд ништа мање одјека није имала ни опсервација председника Србије Томислава Николића о неискрености ове посете. И то не само због пацке коју је први „домаћин” Србије упутио суседима него и због индиректне критике на рачун српске владе која је угостила званичника из Загреба. Да ли су све отвореније разлике између председника и владе знак озбиљнијег поремећаја односа међу њима или је реч само о Николићевом осећају увређености коју је детектовала социолог Весна Пешић?

Николић се можда осетио мало увређено због тога што је „прескочен”,односно што се најпре он није срео с председником Хрватске Ивом Јосиповићем, оценила је Пешићева за Бету. Она је додала да је то „требало да каже раније, а не кад је гост био у кући”.

Да је само овај случај у питању можда би се цела ствар могла свести на емоције, али треба подсетити да је председник истог дана „поклопио” изјаву премијера Ивице Дачића о могућности да се говори о столици за Косово у УН. Влада и председник нису били на истим таласним дужинама ни раније, код усвајања платформе и резолуције о Косову и Метохији. А очигледно је било и неких других шумова на везама између Андрићевог венца и Немањине 11. Тако је процурело и да је председник незадовољан што, иако је врховни командант војске, није консултован о давању у закуп војног комплекса „Карађорђево”.

За Александра Попова, копредседника Игманске иницијативе је „очито да владајућа коалиција не функционише синхронизовано” и да је случај са посетом Милановића директно „атак на неки начин и на премијера Дачића”. Приметили су то и у Загребу. Социолог Жарко Пуховски је рекао: „Николић је сада осим хрватске стране почео нападати и свог премијера”.

Живели смо доста дуго у уверењу да имамо хомогену извршну власт, да имамо из истог блока председника и владајуће партије унутар кабинета, односно владе, објашњава Драгомир Анђелковић, политички аналитичар додајући: „Заборављамо да су се ствари у Србији после Николићеве победе битно измениле утолико што је он поднео оставку. Он више није члан СНС-а тако да је формално гледано тог момента наступила нека врста кохабитације”.

У почетку, каже, разлике унутар владајућег блока и председника нису биле велике, али се постепено повећавају јер на дневни ред долазе нека кључна државна питања.

Професор Владимир Гоати указује да праву моћ има шеф партије, а одвајање од те функције има своју цену. Председник републике који није више и шеф владајуће партије, није фактор који одлучујуће утиче на конкретне политичке потезе. У то се својевремено, како подсећа, уверио и Слободан Милошевић који је 1992. године поднео оставку на место председника СПС-а, али се после само годину дана вратио.

Уз опаску да нимало не потцењује значај Николићевог сусрета са Јосиповићем Гоати каже да председник Србије највероватније још размишља по инерцији ранијег времена и праксе. Један број политичара, каже, и даље верује да је Србија полупредседнички систем.

„Међутим, влада утврђује и води политику и у Уставу се не каже да то ради у договору са председником. Са гледишта Устава, дакле, то није сукоб две једнакоправне власти. Председник је више једна симболична фигура и нема никаква извршна овлашћења којима би контролисао владу”, објашњава Гоати.

Указујући да су разлике између председника и владе крајње нормалне и да се догађају у свакој држави где председник није директно члан владајуће странке, Драгомир Анђелковић додаје да се не може све оцењивати уобичајеним политичким категоријама. Јер, како оцењује, изјава премијера о столици за Косово у УН је на неки начин противуставни акт и то више није питање кохабитације ни било чега другог.

„А кад говоримо о премијеру, он ипак симболизује владу – сада су на потезу и остали чланови владе да се одреде, да дефинишу свој став у односу на премијерову изјаву због које се тражи његова оставка. И ту је председник Николић апсолутно у праву, као што с друге стране, није у праву у случају реакције на посету хрватског премијера”, каже Анђелковић.

Ту, сматра он, Николић можда иступа из неких норми које важе за ситуацију у каквој се сада налазимо. Он није председник СНС-а нити је, формално гледано, део тог владајућег блока унутар владе и не може да се поставља као неформални лидер.

„Он као да заборавља да су избори прошли и да сада немамо један блок који он предводи и преко њега утиче на политичка збивања и ван својих основних компетенција. Та његова изјава говори о једној превеликој нервози. У овим околностима сви су нервозни и сви хоће да узму мало више власти на основу свог ауторитета или макар више уважавања – да их питају за све и свашта”, истиче Анђелковић. 

Гоати сматра да не би требало придавати превелики значај разликама у мишљењу између владе и председника. „Председник није на истом нивоу када је реч о политичким потезима као влада и иако то може да буде непријатно за њу, нема правних последица. Како би то рекли на југу Србије ’може да се жали у пошту’”, каже Гоати.