Šumovi na vezama predsednika i premijera

Koliko je pažnje izazvao dolazak hrvatskog premijera Zorana Milanovića u Beograd ništa manje odjeka nije imala ni opservacija predsednika Srbije Tomislava Nikolića o neiskrenosti ove posete. I to ne samo zbog packe koju je prvi „domaćin” Srbije uputio susedima nego i zbog indirektne kritike na račun srpske vlade koja je ugostila zvaničnika iz Zagreba. Da li su sve otvorenije razlike između predsednika i vlade znak ozbiljnijeg poremećaja odnosa među njima ili je reč samo o Nikolićevom osećaju uvređenosti koju je detektovala sociolog Vesna Pešić?

Nikolić se možda osetio malo uvređeno zbog toga što je „preskočen”,odnosno što se najpre on nije sreo s predsednikom Hrvatske Ivom Josipovićem, ocenila je Pešićeva za Betu. Ona je dodala da je to „trebalo da kaže ranije, a ne kad je gost bio u kući”.

Da je samo ovaj slučaj u pitanju možda bi se cela stvar mogla svesti na emocije, ali treba podsetiti da je predsednik istog dana „poklopio” izjavu premijera Ivice Dačića o mogućnosti da se govori o stolici za Kosovo u UN. Vlada i predsednik nisu bili na istim talasnim dužinama ni ranije, kod usvajanja platforme i rezolucije o Kosovu i Metohiji. A očigledno je bilo i nekih drugih šumova na vezama između Andrićevog venca i Nemanjine 11. Tako je procurelo i da je predsednik nezadovoljan što, iako je vrhovni komandant vojske, nije konsultovan o davanju u zakup vojnog kompleksa „Karađorđevo”.

Za Aleksandra Popova, kopredsednika Igmanske inicijative je „očito da vladajuća koalicija ne funkcioniše sinhronizovano” i da je slučaj sa posetom Milanovića direktno „atak na neki način i na premijera Dačića”. Primetili su to i u Zagrebu. Sociolog Žarko Puhovski je rekao: „Nikolić je sada osim hrvatske strane počeo napadati i svog premijera”.

Živeli smo dosta dugo u uverenju da imamo homogenu izvršnu vlast, da imamo iz istog bloka predsednika i vladajuće partije unutar kabineta, odnosno vlade, objašnjava Dragomir Anđelković, politički analitičar dodajući: „Zaboravljamo da su se stvari u Srbiji posle Nikolićeve pobede bitno izmenile utoliko što je on podneo ostavku. On više nije član SNS-a tako da je formalno gledano tog momenta nastupila neka vrsta kohabitacije”.

U početku, kaže, razlike unutar vladajućeg bloka i predsednika nisu bile velike, ali se postepeno povećavaju jer na dnevni red dolaze neka ključna državna pitanja.

Profesor Vladimir Goati ukazuje da pravu moć ima šef partije, a odvajanje od te funkcije ima svoju cenu. Predsednik republike koji nije više i šef vladajuće partije, nije faktor koji odlučujuće utiče na konkretne političke poteze. U to se svojevremeno, kako podseća, uverio i Slobodan Milošević koji je 1992. godine podneo ostavku na mesto predsednika SPS-a, ali se posle samo godinu dana vratio.

Uz opasku da nimalo ne potcenjuje značaj Nikolićevog susreta sa Josipovićem Goati kaže da predsednik Srbije najverovatnije još razmišlja po inerciji ranijeg vremena i prakse. Jedan broj političara, kaže, i dalje veruje da je Srbija polupredsednički sistem.

„Međutim, vlada utvrđuje i vodi politiku i u Ustavu se ne kaže da to radi u dogovoru sa predsednikom. Sa gledišta Ustava, dakle, to nije sukob dve jednakopravne vlasti. Predsednik je više jedna simbolična figura i nema nikakva izvršna ovlašćenja kojima bi kontrolisao vladu”, objašnjava Goati.

Ukazujući da su razlike između predsednika i vlade krajnje normalne i da se događaju u svakoj državi gde predsednik nije direktno član vladajuće stranke, Dragomir Anđelković dodaje da se ne može sve ocenjivati uobičajenim političkim kategorijama. Jer, kako ocenjuje, izjava premijera o stolici za Kosovo u UN je na neki način protivustavni akt i to više nije pitanje kohabitacije ni bilo čega drugog.

„A kad govorimo o premijeru, on ipak simbolizuje vladu – sada su na potezu i ostali članovi vlade da se odrede, da definišu svoj stav u odnosu na premijerovu izjavu zbog koje se traži njegova ostavka. I tu je predsednik Nikolić apsolutno u pravu, kao što s druge strane, nije u pravu u slučaju reakcije na posetu hrvatskog premijera”, kaže Anđelković.

Tu, smatra on, Nikolić možda istupa iz nekih normi koje važe za situaciju u kakvoj se sada nalazimo. On nije predsednik SNS-a niti je, formalno gledano, deo tog vladajućeg bloka unutar vlade i ne može da se postavlja kao neformalni lider.

„On kao da zaboravlja da su izbori prošli i da sada nemamo jedan blok koji on predvodi i preko njega utiče na politička zbivanja i van svojih osnovnih kompetencija. Ta njegova izjava govori o jednoj prevelikoj nervozi. U ovim okolnostima svi su nervozni i svi hoće da uzmu malo više vlasti na osnovu svog autoriteta ili makar više uvažavanja – da ih pitaju za sve i svašta”, ističe Anđelković. 

Goati smatra da ne bi trebalo pridavati preveliki značaj razlikama u mišljenju između vlade i predsednika. „Predsednik nije na istom nivou kada je reč o političkim potezima kao vlada i iako to može da bude neprijatno za nju, nema pravnih posledica. Kako bi to rekli na jugu Srbije ’može da se žali u poštu’”, kaže Goati.