Обама кренуо на лоби оружара

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Председник Барак Обама ушао је у још једну конфронтацију са Конгресом и политички најјачом интересном групом у земљи, објавивши свој свеобухватни пакет предлога закона и председничких уредби које ограничавају и чвршће него досад контролишу промет ватреног оружја који је у Америци најлибералнији на свету.

Месец дана од трагедије у Њутауну, држава Конектикат, где је један по свему судећи ментално поремећени двадесетогодишњак наоружан полуатоматским пушкама и пиштољима убио 20 ђака првака и осморо одраслих, Обама је на овај начин испунио обећање које дао на комеморацији жртвама: да ће, као главни носилац извршне власти, учинити све што је у његовој моћи да оружје буде мање доступно, а школе – и цела нација – буду безбеднији.

Износећи у среду у Белој кући свој план који се састоји од четири предлога закона и 23 уредбе, Обама није крио да ће његов потез наићи на жесток отпор, али је нагласио да исход „овога пута мора да буде другачији”.

„Са нашом слободом да бирамо како ћемо живети долази и обавеза да и другима омогућимо то исто”, рекао је Обама, подсетивши да је од трагедије у Њутауну, децембра, од ватреног оружја у Америци страдало још 900 људи.

Предлози закона о којима ће се изјашњавати Конгрес захтевају универзалну контролу подобности купаца ватреног оружја (компјутерска провера централне базе и база података свих држава, које су биле на снази и досад, али овога пута без изузетака). Ова провера није наиме захтевана кад се оружје купује на специјализованим сајмовима, преко интернета или у приватним трансакцијама, на које отпада око 40 одсто промета. Предложена је и забрана продаје офанзивног оружја – аутоматских и полуатоматских пушака – као и шаржера који могу да приме више од 10 метака (коришћеним у готово свим масовним убиствима протеклих година).

Председничке уредбе којима се заобилази Конгрес углавном пооштравају постојеће законе и укидају забране истраживања оружаног насиља на федералном нивоу које је испословао овдашњи „оружани лоби”, а пре свега политички најмоћнија организација, „Нешенел рајфл асосијешн” (НРА) која има око четири милиона чланова.

Обама рачуна да се од Њутауна јавно мњење променило у корист стриктније контроле промета оружја, као и да му се на самом почетку другог мандата (заклетву полаже у недељу) исплати да свој политички капитал уложи у ову несумњиво тешку борбу.

Предлози његових закона о оружју према овдашњим проценама немају никаквих шанси да прођу у Конгресу, пре свега у Представничком дому где републиканци имају већину. Са друге стране, Обама ће у Сенату, где су у већини демократе, морати да мукотрпно убеђује и сенаторе из своје партије међу којима је и подоста пријатеља НРА.

Према наводима агенције Блумберг, чак 47 одсто свих конгресмена примило је новац НРА за своје изборне кампање.

НРА је, одмах по окончању Обаминог обраћања јавности, издала сопствено саопштење, оптужујући председника да крши Устав и најављујући енергично супротстављање његовим предлозима као „борбу столећа”. Пре тога, овај лоби, који годишње располаже са 200 милиона долара, покушао је да Обаму „минира” телевизијским огласом у коме га је оптужио за хипокризију, јер прихвата да његове ћерке у школи прати наоружано обезбеђење, док је истовремено против оружаних чувара у другим школама. У саопштењу Беле куће ова порука је одбачена као „одвратна”.

Заговорници апсолутне слободе промета оружја позивају се на Други амандман који је донет у сасвим другом историјском контексту (1789) и са другом сврхом. Резултат његовог догматског тумачења данас је да 310 милиона становника САД у свом поседу имају око 300 милиона кратких и дугих цеви, које, зависно од локалних прописа, могу да носе отворено или прикривено у свакој прилици и на сваком месту. Једна од последица тога јесте да се од 25 масовних убистава у свету у последњих 50 година – 15 догодило у Америци.

Уместо ограничавања промета оружја, овдашњи оружани лоби заговара сасвим супротно: укидање свих ограничења како би „добри” грађани могли да се одбране од „лоших”.

Суочен са конгресном опозицијом, Обама очигледно улази у „прорачунату конфронтацију”, рачунајући на подршку јавности. Његов пакет мера наговештава и да у другом мандату, за разлику од првог, намерава да прави много мање „трулих компромиса” са опозицијом. Домаћа „култура пиштоља” није му била међу приоритетима у прве четири године, али ће по свему судећи бити један од приоритета у другом и завршном мандату.