Скупе гаранције за домаће неимаре

Србија би годишње могла да заради милијарду евра од грађевинских послова у свету, али тај износ је много мањи пошто без домаћих банкарских гаранција, у земљу уносе много мање, јер су принуђени да буду подизвођачи, а не главни мајстори на градилиштима. Очекују од државе да стане иза њих, јер су све више тражени на светском тржишту великих грађевинских радова и послова.

Велимир Илић, министар грађевине и урбанизма, најављује да ће ускоро бити основана српска развојна банка, која би, између осталог, пратила и наше грађевинце у иностранству.

– Она би била под строгом контролом Народне банке Србије и Министарства финансија како се не би поновило оно што се догодило са Развојном банком Војводине. Грађевинска предузећа би залагала хипотеке, а за узврат добијала повољне кредите и готово бесплатне гаранције. Али, по строго прописаним и контролисаним условима – каже Илић за „Политику”.

Ирак, који улаже око 100 милијарди долара у путеве, болнице, више од милион станова, савремене системе за наводњавање, двадесетак електрана, позива наше компаније да учествују у изградњи ратом разорене земље. Позив је такође стигао из Либије која улаже 500, Алжира који инвестира 260, Ирана, чија улагања износе 70 милијарди долара. Наши неимари су тражени и Русији, Казахстану, Немачкој, али иза њих и њиховог рада нико неће да стане као гарант – да ће посао обавити квалитетно, на време и по датој цени.

Грађевинско предузеће „Планум” је недавно у Анголи уговорило изградњу војне болнице, фабрику лекова и војне базе у вредности од 100 милиона долара, али гаранције нису могли да добију у Србији, без обзира на значај и величину посла.

Ратомир Тодоровић, директор овог предузећа, каже да ниједна банка која послује у нашој земљи не може да им да гаранције од 20 до 30 милиона евра. Зато су гаранције морали да потраже код швајцарских и руских банака. Да би наше фирме у већем броју могле да наступе на иностраним тржиштима потребно је да се удруже каже он, а држава да оспособи једну банку која би их пратила у извођењу извозних послова.

„Политика” је овим поводом упутила питања у неколико наших банака. Једино смо од две банке добили одговоре. У Сбербанци, која је однедавно купила Фоклксбанку, гаранције за грађевинска предузећа која раде у иностранству нису давали, јер нису били њихови клијенти. Дотле у банци Интеза кажу да они прате грађевинска предузећа током реализације посла од тендерских и гаранција за добро извршење посла до давања гаранција за отклањање недостатака у гарантном периоду.

– Услови под којима издајемо гаранције зависе од обима и успеха раније сарадње банке и предузећа, пословног резултата и биланса привредног субјекта. Вреднује се квалитет радова које је предузеће претходно изводило, као и расположиви извори финансирања пројеката у земљи у којој су радови планирани – наводе у Интези.

Када се гаранције узимају у иностранству, оне су прилично скупе и готово неисплативе, наглашава Горан Родић, секретар удружења за грађевинарство у Привредној комори Србије. Некада су их наше фирме добијале са каматом од један до два одсто, а данас када се сврставамо у ризичне земље оне износе 10 до 15 одсто код комерцијалних банака. Наравно тражи се да фирме буду солвентне и да имају референце.

Стране фирме које послују у Србији такође треба да обезбеде гаранције за добро извршење. Али оне немају проблем солвентности и референци па могу да добију гаранције првокласних банака.

Док домаће грађевинске фирме не оживе ПКС предлаже оснивање државног гарантног фонда.

– Те гаранције би могле да добију само фирме које раде велике послове. Оне би биле одговорне за добро извршење посла како би држава била сигурна да гаранција неће бити активирана. Претходној влади смо предлагали да оснује гарантни фонд од најмање 150 милиона евра, она је била спремна на мањи износ али се на томе све завршило – каже Родић.

Ипак од гарантног фонда ни у овогодишњем буџету нема ништа. У Министарству финансија кажу да свако министарство планира и предлаже буџет за своје активности, а гарантни фонд је у надлежности Министарства грађевинарства. Међутим, министар Илић каже да за тим нема потребе, пошто ће бити основана развојна банка.