Уџбеници грчке историје на ломачи

Специјално за "Политику"
Атина, априла– Нови грчки уџбеници историје за шести разред основне школе завршили су на ломачи. Група екстремиста запалила их је пред парламентом, а затим се придружила демонстрантима који су огорчено протестовали због, како сматрају, фалсификовања историјских чињеница и покушаја да се, из политичких циљева, Турци прикажу бољим у очима млађих поколења.

Да су направљени очигледни пропусти које родитељи, јавност и црква нису хтели да толеришу, потврђује сама жестина њиховог незадовољства, али и чињеница да је Министарство образовања одлучило да уџбеник повуче из наставе. Одлуком министра Маријете Јанаку, која се нашла на удару најжешћих критика, посебна група стручњака урадиће анализу уџбеника историје за шести разред и затим унети све неопходне измене. Прецизније, са много пажње и много више критичности мораће, између осталог, да се пише о патњи грчког народа за време отоманске империје, историјском периоду од неколико векова  који Грци памте као историјски најболнији, најмрачнији и који је и после толико времена, латентни узрок нетрпељивости између два народа.

Разумљиво је да је управо зато у јавности изазвало огромно незадовољство појављивање уџбеника историје у којима се, рецимо, пренебрегава спаљивање града Смирне (Измира), убијање и егзодус Грка и других православаца на просторима Мале Азије. Део јавности, чак, сматра да је чин протеривања и масакра, укупног страдања народа под отоманском империјом прећутан у име политичких циљева, у интересу бољих грчко-турских односа.

У знак протеста устали су родитељи, штампа и ТВ, грчка црква. Архиепископ Христодулос осудио је покушај фалсификовања историје и подвукао да је уџбеником написаном на такав начин, малтене, у потпуности избрисана свака улога грчке цркве и православља.

Један од аутора књиге, професор Марија Репуси одбија критике да уџбеник није довољно патриотски и сматра да нема фактичких грешака, а да фразе лако могу да се измене... Под тиме подразумева, рецимо, пример и чињеницу да је 1922. војска Кемала Ататурка спалила град Смирну и да је тада погинуо велики број припадника грчке и јерменске популације. У уџбенику је, како каже професорка, цео догађај описан више литерарно: "27. августа 1922. турска армија ушла је у Смирну. Хиљаде Грка покушале су тада да се по сваку цену докопају домовине." Она даље објашњава да је то нова методологија у учењу историје која подразумева развијање маште ученика.

Наравно, овакво објашњење јавност је примила као, најобичнију – глупост. У петицијама које су стигле Министарству образовања упозорава се да се због некакве политичке коректности у односима Атине и Анкаре данас не може занемарити историјска чињеница о страдању грчког народа за време отоманске империје, пренебрегнути чињеница геноцида над православном популацијом, анулирати историјска димензија катастрофе у Малој Азији... Не може се отимање деце од родитеља и одвођење у јаничаре описивати као чин регрутовања младих од стране Турака, како уџбеник учи ђаке...

Прва верзија уџбеника договорена је и одобрена још 2003. године, за време владавине социјалиста ПАСОК-а и тада је, пише овдашња штампа, и постигнут споразум да се избегне истицање историјских момената који би могли да и даље подгревају међусобну нетрпељивост два народа. Аутори књиге и Педагошки институт негирају да су било какви политички критеријуми утицали на начин писања књиге и приказивање историје. Међутим, јавност која жели да се по сваку цену очувају легенде, традиција и симболи грчког народа не одустаје у овој  борби која је почела као идеолошка, а све више поприма елементе политичке. Министарство образовања је имало слуха и на време је уџбеник историје повукло из наставе. Кажу, до следеће школске године учиће се по старом, а у септембру ће се видети које су нове методе у учењу историје понудили и замислили аутори.