Обама против „пушкократије”

Амерички председник Барак Обама упустио се у велику битку за чвршћу контролу промета ватреног оружја у САД. После серије масовних убистава почињених аутоматским и полуаутоматским, заправо војничким оружјем, Обама намерава да Конгресу предложи универзалну контролу подобности купаца оружја и забрану продаје аутоматских и полуаутоматских пушака.

Како ће то проћи у судару с лобијем произвођача оружја, остаје да се види, али за психијатре и психологе стара америчка ратничка супкултура вечна је тема.

Наиме, да ли та јединствена веза с оружјем, чињеница да је оружје постало нека врста светиње, коју у САД обожавају многи као суштину америчког начина живота, на неки начин деформише и америчку психу?

Јер, извори америчке „пушкократије” датирају из америчке револуције и грађанског рата, када су грађанске милиције стављале оружје у центар мита америчког националног стварања. Та романтична митологија, разрађена у херојским причама из пограничних подручја, после је добила израз у вестерн филмовима.

Захваљујући протоку људи и идеја, оружје остаје нека врста укорењеног, битног аспекта америчког идентитета, такорећи икона слободе, моћи и права појединаца. На тај начин оружје је испунило већи део психолошког вакуума који је настао захваљујући одсуству традиционалне америчке културе. Нешто као средство за схватање Американаца као народа опредељеног за равноправност.

формације, уз жестоке отпоре политичким напорима да се наметне чак и најблажа контрола промета и поседовања ватреног оружја. Заправо, многе паравојне групе у САД тврде „да је и Бог заинтересован за оружје, јер наш Бог није слабић”. А насиље почињено у његово име, понекад се приказује као да је извршено у име „беле расе и виших циљева”.

Оружје је битно и за освету, која је тако важна за мартирологију америчке расистичке деснице. У настојању да освети друге „мученике” расистичке деснице, Тимоти Меквеј организовао је експлозију бомбе 1995. године у Оклахома Ситију како би се поклопила са другом годишњицом лоше изведеног владиног напада у Тексасу на припаднике једне секте, истог дана када је Ричард Снел, водећа личност у групама крајње деснице, погубљен због убиства.

Обожавање оружја може се проширити и на средства за масовно уништавање, од хемијског и биолошког до нуклеарног, што даје сасвим нову димензију „пушкократији”. Осим фанатика и ментално поремећених особа, многи обични Американци заинтересовани су за култ оружја.

По њима то није аутоматски и опасан извор насиља, већ потпуно природан и прихваћен део америчког националног пејзажа, попут лепих обала и кањона. А када нешто тако и обожавате онда се и противите да вас други у томе контролишу и ограничавају.

Ипак, људи су способни да измене сопствену митологију, па Американци данас показују знакове одређених промена у ставу према оружју, сматрајући га сада више опасним него неприкосновеним. Дакле, та злосрећна братска веза могла би да буде у САД и превазиђена и то би била још једна велика победа председника Обаме.