Продаја и куповина у „Регалу”

Иако су често музе и модели познатих креаторка, Кејт Мос, Наоми Кембел и глумица Рене Зелвегер инкогнито шетају по бувљацима и винтиџ радњама како би нашле старе, ношене комаде гардеробе.

У Србији су се пре деценију и по појавиле прве секондхенд радње са половном робом из иностранства. Ових дана грађаниу „Регалу”, шћућуреном уз Ђерам пијацу, осим што могу да нађу половну гардеробу могу да донесу на продају све оно што им није више потребно. И не само „крпице”.

Овде може да се донесе на продају или да се купи и мини комад намештаја, технички уређај, бижутерија, лампе, сервиси за кафу...

На идеју да отвори радњу, у којој ће изнајмљивати полице грађанима на којима они излажу све оно чега желе да се реше, власница Александра Ђурић дошла је како каже јер је чести посетилац бувљих пијаца широм света. А у немачком граду Касел први пут је закупила полицу и тако се ослободила свега што јој је сметало у личном ормару.

– Да не буде забуне ми не откупљујемo ствари. Овде се изнајми полица по цени од 800 динара за једну седмицу. Ту грађани могу да донесу све што су проценили да им више не треба. Сами одређују цену по којој желе да се нешто прода. Ми смо искрени па им кажемо када је нешто квалитетно да подигну цену или ако су намеравали нешто да баце да одреде симболичан износ, 10, 20 динара – прича Александра.

Од почетка октобра када је отворила радњу нема дана да није било гужве. Питамо ко су били први изнајмљивачи полица?

Уз осмех одговара:

– Четири моје добре другарице и ја. Такође смо ишле по крају и када би видели да грађани бацају у контејнере ми би рекле: „Немојте, дођите код нас и изложите на седам дана, можда ће некоме нешто да затреба”.

До сада се као најбољи продавац показала госпођа – закупац полице под редним бројем два. Она је после прве недеље, у којој дечје ствари које је изложила нису проналазили нове власнике, решила да престане са закупом. Онда је ипак продужила останак и до сада је како су сабрали Алескандрини сарадници – Бојан и Љуба, сигурно зарадила више десетина хиљада динара.

Александра Ђурић, бивша стјуардеса која бувљаке у Амстердаму или Лондону зна као свој џеп, додаје да су овакве радње богатство не само за ослобађање од материјалних ствари већ и као психолошки вентил.

– На тај начин се ослобађамо прошлости. Живимо у брзом времену, па се и ми мењамо. Оно што нам је данас потребно, сутра већ није. Не само што се тиче гардеробе. И зашто би онда гомилали и натрпавали своје куће – пита се наша саговорница.

А Вида, млада Београђанка, из „Регала” је изашла како каже добро обављеног посла.

– Купила сам два супер џемпера и то за стотинак динара. Сигурно ћу донети моје ствари које више не желим да користим – каже уз осмех.

У свету је продаја и куповина половне робе уобичајена. Осим у специјализованим радњама попут београдског „Регала” и бувљих пијаца, највећи обрт половних ствари обавља се на специјализованим сајтовима попут и-беја(ebay) или и-тсеја(etsy).

-------------------------------------------------------------------

Потребе за старом гардеробом увек постоје

У београдском Црвеном крсту кажу да њихове локалне организације редовно организују акције прикупљања гардеробе за најугроженије суграђане. Једини услов да се прими донација јесте да гардероба буде у таквом стању да не вређа достојанство оних који ће је носити. Да није поцепана, да је чиста, испеглана, каже Ивана Марисављевић-Дашић, секретар Црвеног крста Београда.Она додаје да потребе увек постоје као и да се број оних који доносе ствари не мења.

– Свакодневно нам се јављају грађани који желе да донесу ствари, а са друге стане они којима је тешко, теже се одлучују да закуцају на наша врата и кажу: „Ми немамо”. Често наши волонтери организују акције и односе веће количине гардеробе у насеља где знамо да живе они који немају,на пример у Барајево или Ресник.