Овакве слутње износи данас "Њујорк тајмс", сугеришући да до размаха регионалних нуклеарних амбиција долази претежно у тражењу одговора на могућност да Иран постане нова нуклеарна сила. Према у њему објављеном регистру, уз позивање на више службених и аналитичких извора, атомске планове су пријавили: Саудијска Арабија, Египат, Турска, Јордан, Сирија, Кувајт, Оман, Катар, Бахреин, Јемен и Уједињени Арапски Емирати."Правила су се променила и сви теже нуклеарним програмима"- преноси се недавна изјава јорданског краља Абдулаха Другог израелском листу "Хаарец". Призвук парадокса има, притом, констатација "Тајмса" да "све државе Залива (који се назива и Персијским и Арапским) имају нуклеарне планове, осим- Ирака", иако је највећи рат данашњице почео пре више од четири године због тврдњи Вашингтона, које су се потом показале нетачним, да Багдад поседује оружје за масовно уништавање.

Могло би се чак рећи да су догађаји на проширеном Блиском истоку постали врзино коло, са узајамним подстицајима. Спољни напад на Ирак, оптужен да поседује забрањени арсенал, по неким овдашњим проценама је: подстакао Иранце да убрзају атомски развој у складу са тезом да "нико не напада земље које имају нуклеарно оружје", док се истовремено, доласком шиита на власт у Багдаду, проширио утицај шиитске теократије Ирана у региону, све до Либана, а што је, у целини узев- јако узнемирило власти у околним земљама где доминира друго, сунитско, крило ислама…

Такав "ланац" престројавања подрива и пословичну доктрину Вашингтона како је "сваки случај за себе и не представља преседан за друге кризе".

Званичници 21 државе Арапске лиге су прошлог месеца истакле да развој атомске технологије у Ирану "може да покрене озбиљну и деструктивну трку у нуклеарном наоружавању", додаје њујоршки дневник. Уз напомену да- амерички председник Џорџ Буш, уз стрепњу од размаха Техерана кога сматра највећим непријатељем, у дискрецији разговара са експертима за Блиски исток о бојазнима од "сунитске (атомске) бомбе" која би настала уз помоћ "Пакистана као једине нуклеарно наоружане сунитске државе"- открива "Тајмс". 

Посебно се скреће пажња на нуклеарна настојања Саудијске Арабије, што се илуструје и недавним разговорима с Владимиром Путином, првим лидером Кремља који је посетио ту краљевину. "Ми не желимо бомбу, желимо да цео Блиски исток буде ослобођен оружја за масовно уништавање"- изјавио је шеф саудијске дипломатије, принц Сауд ал Фејсал, на састанку Савета за заливску сарадњу у коме је још пет вашингтонских регионалних савезника.

Израел, међутим, већ има атомску бомбу. Арапи су раније покушали да на том пољу испоставе противтежу али нису успели. Сада им се изазов помаља и на другој страни, сматрају, поводом нуклеарног узлета Ирана, па се, изгледа, осећају као "између чекића и наковња"."Више дипломата и аналитичара каже да су сунитске арапске власти толико узнемирене иранским нуклеарним напретком да би, гунђајући, чак подржале амерички војни удар на (шиитски) Иран"- пише "Тајмс". Овдашњи експерти су, међутим, у више наврата изразили сумњу да би таква акција донела жељене резултате и препоручују истрајну дипломатију какве није било у случају Ирака, око кога су такође учестале "чарке" између Вашингтона и Техерана.

Примећују се, уједно, учестала путовања на релацији Ријад- Беч, са узајамним посетама званичника Саудијске Арабије и ИАЕА. Функционери арапских земаља понављају да је њихово појачано интересовање за нуклеарну енергију само резултат бриге "за будућност", која најављује испошћавање нафтних извора. Сутрашњица је, међутим, неизвесна и због других изазова данашњице, око Ирака поготову, чији ток наговештава ватре, јаче од оне која пуцкета, па и припуцава, с "течним златом".