Ovakve slutnje iznosi danas "Njujork tajms", sugerišući da do razmaha regionalnih nuklearnih ambicija dolazi pretežno u traženju odgovora na mogućnost da Iran postane nova nuklearna sila. Prema u njemu objavljenom registru, uz pozivanje na više službenih i analitičkih izvora, atomske planove su prijavili: Saudijska Arabija, Egipat, Turska, Jordan, Sirija, Kuvajt, Oman, Katar, Bahrein, Jemen i Ujedinjeni Arapski Emirati."Pravila su se promenila i svi teže nuklearnim programima"- prenosi se nedavna izjava jordanskog kralja Abdulaha Drugog izraelskom listu "Haarec". Prizvuk paradoksa ima, pritom, konstatacija "Tajmsa" da "sve države Zaliva (koji se naziva i Persijskim i Arapskim) imaju nuklearne planove, osim- Iraka", iako je najveći rat današnjice počeo pre više od četiri godine zbog tvrdnji Vašingtona, koje su se potom pokazale netačnim, da Bagdad poseduje oružje za masovno uništavanje.

Moglo bi se čak reći da su događaji na proširenom Bliskom istoku postali vrzino kolo, sa uzajamnim podsticajima. Spoljni napad na Irak, optužen da poseduje zabranjeni arsenal, po nekim ovdašnjim procenama je: podstakao Irance da ubrzaju atomski razvoj u skladu sa tezom da "niko ne napada zemlje koje imaju nuklearno oružje", dok se istovremeno, dolaskom šiita na vlast u Bagdadu, proširio uticaj šiitske teokratije Irana u regionu, sve do Libana, a što je, u celini uzev- jako uznemirilo vlasti u okolnim zemljama gde dominira drugo, sunitsko, krilo islama…

Takav "lanac" prestrojavanja podriva i poslovičnu doktrinu Vašingtona kako je "svaki slučaj za sebe i ne predstavlja presedan za druge krize".

Zvaničnici 21 države Arapske lige su prošlog meseca istakle da razvoj atomske tehnologije u Iranu "može da pokrene ozbiljnu i destruktivnu trku u nuklearnom naoružavanju", dodaje njujorški dnevnik. Uz napomenu da- američki predsednik Džordž Buš, uz strepnju od razmaha Teherana koga smatra najvećim neprijateljem, u diskreciji razgovara sa ekspertima za Bliski istok o bojaznima od "sunitske (atomske) bombe" koja bi nastala uz pomoć "Pakistana kao jedine nuklearno naoružane sunitske države"- otkriva "Tajms". 

Posebno se skreće pažnja na nuklearna nastojanja Saudijske Arabije, što se ilustruje i nedavnim razgovorima s Vladimirom Putinom, prvim liderom Kremlja koji je posetio tu kraljevinu. "Mi ne želimo bombu, želimo da ceo Bliski istok bude oslobođen oružja za masovno uništavanje"- izjavio je šef saudijske diplomatije, princ Saud al Fejsal, na sastanku Saveta za zalivsku saradnju u kome je još pet vašingtonskih regionalnih saveznika.

Izrael, međutim, već ima atomsku bombu. Arapi su ranije pokušali da na tom polju ispostave protivtežu ali nisu uspeli. Sada im se izazov pomalja i na drugoj strani, smatraju, povodom nuklearnog uzleta Irana, pa se, izgleda, osećaju kao "između čekića i nakovnja"."Više diplomata i analitičara kaže da su sunitske arapske vlasti toliko uznemirene iranskim nuklearnim napretkom da bi, gunđajući, čak podržale američki vojni udar na (šiitski) Iran"- piše "Tajms". Ovdašnji eksperti su, međutim, u više navrata izrazili sumnju da bi takva akcija donela željene rezultate i preporučuju istrajnu diplomatiju kakve nije bilo u slučaju Iraka, oko koga su takođe učestale "čarke" između Vašingtona i Teherana.

Primećuju se, ujedno, učestala putovanja na relaciji Rijad- Beč, sa uzajamnim posetama zvaničnika Saudijske Arabije i IAEA. Funkcioneri arapskih zemalja ponavljaju da je njihovo pojačano interesovanje za nuklearnu energiju samo rezultat brige "za budućnost", koja najavljuje ispošćavanje naftnih izvora. Sutrašnjica je, međutim, neizvesna i zbog drugih izazova današnjice, oko Iraka pogotovu, čiji tok nagoveštava vatre, jače od one koja pucketa, pa i pripucava, s "tečnim zlatom".