Књиге обогаљене сажимањем

Пита учитељица Перицу: „Шта ћеш бити кад порастеш?”, а он одговара: „Криминалац. Возићу добар ауто, имаћу пуно пара...” Прекиде га учитељица и упита Милицу шта она жели да буде кад одрасте. „Перицина девојка”, одговори девојчица. „Добар штос”, насмеју се многи, а питање је колико одраслих помисли да у свакој школи има Перица и Милица који овако размишљају – без шале.

– Можемо да затворимо очи и кажемо да нам је школство добро. Није. Не треба му преправка, него поправка. Некад је књига била бежање од досаде. Позајмљивали смо их и обилато користили, чинило се – ексклузивно право да их читамо. „Ана Карењина” је у дамским круговима била култни љубавни роман. Данашњи средњошколци уместо тога читају „Спонзоруше”. Да ли ће милион ученика одрастати са Ћопићем или спонзорушама – каже професор др Вељко Брборић, управник Катедре за српски језик београдског Филолошког факултета, уверен да нам „ни Андрић не може помоћи уколико је тачно да се у средњој школи (неким школама) језик не ради, а књижевност не чита.” 

Професор Брборић је истраживао „Шта читају средњошколци” и на основу одговора ученика из пет српских гимназија скројио слику читалачких навика средњошколаца. Том подухвату посветио се пре неколико година, а резултати које је тада добио нису се, каже, битно изменили до данас. У првом разреду од обавезних седам књига највећи проценат ученика прочита укупно три дела. Од више од 400 испитаних првака само троје је прочитало комплетну лектиру. Најмлађи гимназијалци најрадије читају „Антигону”, „Ромеа и Јулију” и „Ране јаде”. Више од пет одсто ученика другог разреда није прочитало ниједну од десет књига лектире. Најмање занимљиви су им „Зона Замфирова” и „Народни посланик”. У трећој години проценат ђака који нису прочитали ништа из лектире попео се близу девет одсто, а сва дела у целини избистрило је само 1,75 одсто ученика. Поготово их нису интересовали „Злочин и казна”. Само шест одсто матураната прочитало је свих 12 дела, колико чини лектиру у четвртој години. „Хамлет”, „Проклета авлија” и „Странац” били су најчитанији, а најмање четвртака гимназије прочитало је „Хазарски речник” и „Дервиш и смрт”. 

– Лектира је обавезна, и тачка. О чему на часу књижевности да разговарају професор и ученик ако нису прочитали књигу. Ко кога фолира читајући сажета издања? Не може књижевно дело неко да вам преприча. Нема дискусије без читања, доживљаја, анализе, тумачења – категоричан је Брборић.

Напомиње да су наставни планови и програми већ времешни и да би ваљало да се осавремене.

– Нико после Душка Ковачевића није доспео на листу лектире, као да је књижевност замрзнута – негодује он.

------------------------------------------------------------------------

„Рат и мир” у сто страна

– Скраћене верзије изневеравају природу књижевности. Прочитати „Рат и мир” у сто страна, „На Дрини ћуприју” у 50, или „Кад су цветале тикве” у 15, значи задовољити формални захтев професора за оценом, а заправо осакатити – не дело, него себе. Јер, никада му се нећете вратити, а све богатство које нуди сведено је на причу која често није уопште битна – изричит је професор др Александар Јовановић, са Учитељског факултета у Београду.

Његов је став да је боље анализирати три песме или романа за годину дана, него механички прочитати 30. Упозорио је да су педагошко-психолошки намети наставе књижевности погубни, и да реформе наставе српског језика и књижевности неће бити без изврсних методичара са Филолошког и Учитељског факултета у Београду и Филозофског у Новом Саду чија се реч, чини се, не чује колико би требало.

------------------------------------------------------------------------------

Најчитанија дела ван лектире

„Исповест из Харема”, „Купохоличарка”, „Спонзоруше”, „Вруће панталоне”, „Кама сутра за љубавнике 21. века”... неки су од наслова дела која средњошколци факултативно гутају. Ван лектире, ипак, најчитанији писци у тинејџерском круговима су Пауло Коељо, Ден Браун, Џ. Р. Р. Толкин, Џоан К. Роулинг, Агата Кристи... 

-------------------------------------

Професор др Александар Јовановић, са Учитељског факултета

– Књижевност васпитава!

– Расадници поштовалаца књиге су добре школе по Србији.

– Кад кажемо да данас ђаци не читају као некад, то подразумева да су некада читали више – што није тачно.

– Онлајн, на адреси www.аск.рс, у дигитализованој Антологији српске књижевности објављено је 1.130 дела која су доступна бесплатно. Од тога је 80 одсто за лектиру.

 Професор др Вељко Брборић, са Филолошког факултета

– Нездраво је одрастати без Ћопића.

– Читање је изашло из моде.

– Школски приступ тумачењу дела често отера децу од читања.

– Данас је најзгодније откинути време од учења и читања јер то не мора да се ради.

– Ђаци завршавају разреде и гимназију, а да нису прочитали ниједно дело од корица до корица, а књигаце не може анализирати ако се прочита само њен део.