Централна тема – Космет
Главни град Србије ове недеље биће домаћин многобројним високим светским званичницима, који ће са српским домаћинима разговарати о билатералним односима, унапређењу регионалне сарадње, али највише о процесу решавања питања будућег статуса Косова и Метохије. Како је најављено, у Београд ће данас допутовати политички директор Министарства иностраних послова Норвешке Кај Ејде. Амбасадор Ејде је аутор извештаја о стању на Космету, после мартовског насиља у Покрајини 2004. године, у којем је констатовао да за територију недостаје јасна политичка перспектива, да косметски Срби верују да су жртве кампање да се њихово присуство смањи на раштркану руралну популацију и оценио да је међународна заједница била потпуно затечена насиљем.
У напорима Београда да о статусу Космета настави преговарачки процес са Приштином, поједини државни званичници Србије су Ејдеа поменули као пожељну личност која би на месту међународног посредника могла да замени Мартија Ахтисарија.
У главном граду Србије 17. априла боравиће и заменик председника владе Народне Републике Кине Хуи Лијангју, а за 18. и 19. април предвиђена је посета шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова.
Једна од главних тема у разговорима ових званичника, од којих су двојица из земаља са правом вета у Савету безбедности Уједињених нација, са саговорницима у Београду биће процес решавања будућег статуса Косова и Метохије, након што је то питање пренето у УН.
У тим смислу говориће се и о посебној мисији Савета безбедности УН, која би, како је најављено, у Београд требало да стигне 25. априла, а потом да посети и Приштину.
Мисија, чије је упућивање у Србију предложила Русија, требало би на лицу места да се упозна са стањем у Покрајини.
У саставу Мисије ће бити представници свих 15 чланица Савета безбедности, а предводиће је белгијски амбасадор при УН Јохан Вербеке.
О Космету ће се највероватније разговарати и у светлу предстојећих састанака Контакт групе, крајем априла, прво у Москви, а затим и у Берлину.
Русија и Кина су земље које се залажу наставак дијалога о косметском питању, као и за решење које би било прихватљиво како за Београд тако и за Приштину.
Обе земље су за поштовање територијалног интегритета и суверенитета међународно признатих држава, а у случају Космета противе се ужурбаном доношењу решења.
Главни град Србије ће наредне недеље, поводом одржавања два одвојена регионална скупа, бити домаћин и низу министара спољних послова и високим дипломатама из Европе и црноморског региона.
У среду, 18. априла, биће одржана Трећа министарска конференција Процеса сарадње на Дунаву, а дан касније министарски савет Организације за црноморску сарадњу.
Поред министра Лаврова, од чије земље је Србија у новембру 2006. преузела председавање БСЕЦ, у Београд ће допутовати и шефови дипломатија Грчке – Дора Бакојани, Аустрије – Урсула Пласник, Босне и Херцеговине – Свен Алкалај и Турске – Абдула Гул, као и шефови Јерменије, Азербејџана и, највероватније, Румуније.
Очекује се и долазак заменика министара спољних послова Албаније, Бугарске, Грузије, Украјине и високих представника Хрватске, Чешке, Немачке, Мађарске, Молдавије, Словачке и Словеније, као и координатора Пакта за стабилност југоисточне Европе Ерхарда Бусека и представника Европске комисије.
Многи од тих званичника ће, како је најављено, имати и низ билатералних састанака с највишим званичницима Србије са којима ће, поред питања регионалне сарадње, размотрити и ситуацију поводом процеса решавања статуса Космета.
Савет министара спољних послова БСЕЦ биће од вишеструког значаја не само због високог нивоа делегација, већ и због историјских докумената који ће бити усвојени, међу којима је и "Београдска декларација".
Танјуг
-----------------------------------------------------------
Време за решење статуса
Професор Краљевског универзитета у Лондону Џејмс Гау оценио је да решење за статус Косова не може да се пронађе у кратком року.
– Цео регион западног Балкана до 2014. године може бити у Нато и ЕУ уколико се реше два највећа проблема – питање државности и питања ратних злочина – рекао је Гау, наведено је у саопштењу Академије за дипломатију и безбедност, чији је он гост.
– Што се тиче Србије, предвиђања су тежа, јер се већ осам година Косово држи између међународног ауторитета и српског суверенитета. Поред тога, треба узети у обзир вољу народа на Косову, али и право Србије на суверенитет. Жеља међународне заједнице да се на брзину реши статус Косова заправо доводи до успоравања решења – сматра он.
Гау је на Академији за дипломатију и безбедност прекјуче одржао предавање "Међународна безбедност и проблеми безбедности на Балкану".
Танјуг
-----------------------------------------------------------
Поповић: Албанци као део система
Бујановац - Шеф економског тима за југ Србије и Косово Ненад Поповић изјавио је јуче да је за стабилну ситуацију на југу Србије потребно да Албанци што више буду део система. "Да би ситуација заиста била мирна, ја ћу увек понављати да Албанци са југа Србије морају бити што више део система и морају бити у свим републичким институцијама", рекао је он. Поповић је оценио да су "први кораци учињени на изборима позитивни" када су Албанци добили своје представнике у парламенту, и додао да се нада да ће у будућности Албанаца бити и у високим структурама, као што је влада Србије.
"То ће створити услове за још боље односе на југу Србије, али је најважније што више улагати у југ Србије и развијати тај најнеразвијенији део државе. Наша обавеза, и по Уставу, јесте обезбеђивање равномерног регионалног развоја", истакао је Поповић, оцењујући да је захтев Албанаца са југа Србије да имају иста права као и Срби на Косову појединачни став.
Фонет
-----------------------------------------------------------
Неопходна хуманитарна помоћ Космету
Витина - Хуманитарна ситуација на Косову и Метохији је сложена, потребе су велике и неопходно је наставити испоруку хуманитарне помоћи за најугроженије становништво, изјавила је јуче генерални секретар Црвеног крста Србије Весна Миленовић.
"Закључили смо да је важно наставити испоруку помоћи, посебно у храни и хигијенским артиклима", рекла је Миленовићева у Витини, после састанка са секретарима 22 општинске организације Црвеног крста на Космету.
У складу са тим оценама, Црвени крст Србије ће у најкраћем року, у сарадњи с Координационим центром за Косово и Метохију, реализовати испоруку 11.000 пакета за најугроженије породице.
Влада Србије донела је одлуку о издвајању 25 милиона динара и захваљујући тим средствима око 700 деце са Космета провешће овог лета део распуста у одмаралишту Црвеног крста у Баошићима код Херцег Новог.
Танјуг
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


