Драматичан резултат израелских избора

Јерусалим – Израелски лидер Бенјамин Нетанијаху тесно је победио на изборима на којима су незадовољни бирачи на друго место катапултирали његовог новог ривала са центра суочавајући премијера са сложеним задатком да формира коалицију, јавља Ројтерс.

Десничарски премијер прогласио је победу пошто су његов Ликуд и ултранационалистички савезник Јизраел Беитену освојили 31 од 120 места у Кнесету, парламенту.

Највеће изненађење је другопласирана центристичка странка Јеш атид (Има будућности) коју предводи новинар и ТВ презентер Јаир Лапид. Лабуристи су трећи.

Странке деснице добиле су укупно 60 места, исто колико и партије са центра и левице. На изборима су учествовале 32 партије, од којих ће 11 ући у парламент.

Да би трећи пут управљао владом, Нетанијаху је већ почео консултације за састав нове коалиције које могу да трају шест недеља.

Лапид је пре избора најавио да ће у владу ући само ако се она обавеже на радикалне економске реформе и озбиљан напор за настављање мировних преговора са Палестинцима, којих није било током Нетанијахуовог четворогодишњег мандата.

Резултат гласања 3,6 милиона од 5,6 милиона регистрованих бирача тумачи се као пораз Нетанијахуа који је пре три месеца расписао превремене изборе очекујући убедљиву победу у савезу са крајњом десницом. 

-------------------------------------------------

Стари премијер, нови Израел

Драматично неизвестан резултат израелских избора увео је земљу у политички теснац, па ће, озбиљно опоменут и ослабљен, премијер уместо прижељкиваног ослонца на крајњу десницу коалиционе партнере морати да потражи и на центру.

Бенјамин Нетанијаху вероватно ће после оснивача Израела Давида Бен Гуриона бити први са трећим премијерским мандатом, али досад незабележен идентичан распоред посланика у Кнесету 60:60 наговештава да ће морати да ревидира барем неке од својих десничарских амбиција.

Коалиције нису стране земљи која од настанка 1948. никада није имала владу са апсолутном већином, али овакав резултат ипак је изненађење јер је општа дилема уочи гласања била: десница или крајња десница.

Биби, како је Нетанијаху познат у Израелу, одмах после саопштавања резултата почео је да помиње „широку коалицију” – коју свакако није желео и која је потпуно страна ономе што је говорио током кампање покушавајући да окупи снажан блок политичке, националистичке и религиозне деснице.

Док се премијер током кампање сликао пред јерусалимским Зидом и са војницима у пуној борбеној опреми, рачунао је да ће за убедљиву победу бити довољно инсистирање на чврстом ставу према националном приоритету број 1: „смртној опасности” од Ирана.

Нетанијаху је више играо на карту националних емоција и страха од иранског нуклеарног програма него што је нудио озбиљне политичке или социјалне пројекте у земљи која је 2011. доживела незапамћену ерупцију грађанског незадовољства због поскупљења и пада стандарда.

Пропустио је да уочи да је у испитивању хуманитарне организације Латет крајем 2012. три четвртине Израелаца рекло да социјални и економски колапс земље представља већу претњу од бомбе иранских ајатолаха.

Лидер десничарског Ликуда истовремено је замрзнути мировни процес са Палестинцима, пропраћен иритирајућим наставком градње илегалних јеврејских насеља у источном Јерусалиму и на окупираним територијама, све време кампање држао при дну листе приоритета, упркос жељи Израелаца да се оствари формула „две државе”, упркос истим очекивањима па и повременим притисцима са Запада.

Чињеница да је десничарска коалиција изгубила четвртину посланичких места показује да су бирачи желели неку промену. Изборни успех странке политичке новопридошлице Јаир Лапида то несумњиво потврђује.

Лапидова центристичка партија Јеш Атид (Има будућности), очекивани партнер нове коалиције, агитовала је управо на економске и социјалне теме попут равномерне расподеле терета кризе, док се истовремено обазриво залагала за обнову мировних преговора са Палестинцима.

Да ли то онда значи да ће Биби после Пирове победе, како је одмах назвао уводничар левичарског „Хаареца”, морати да зарад компромиса одустане од своје крајње десничарске агенде?

Вероватно да, па ће „од бога дат”, како у преводу гласи библијско презиме које је Нетанијаху себи узео, по свему судећи морати да мења и политику и тактику.

Без ослонца на крајњу националистичку и религиозну десницу, у коалицији са центристима, уважавајући очекивања света, нова влада би смањила могућност војног удара на Иран, повисила рејтинг важности решавања најдужег конфликта савременог света и снизила рејтинг месијанске улоге коју је Нетанијаху себи доделио.

Бирачки заокрет ка трагању за преговорним решењем са Палестинцима потврђен је и слабије него очекиваним резултатом странке Јизраел Беитену (Израел наш дом) која Палестинцима пориче право на самосталну државу.

Заокрет ће се, сем економије, очекивано тицати још једне унутрашње теме веома важне Израелцима због које су избори и расписани пре времена: да ли заједница Харедима – ултраортодоксних Јевреја – треба да служи војску. Вероватноћа да ће морати сада је повећана.

Избори су одлучили партијску хијерархију, али ће се у договорима о коалицији који су већ почели тек одређивати ко ће, како и колико дуго владати Израелом. Није искључено да коалиција окупи странке толико различитих идеологија и програма да коначни резултат буде парализа.

У супротном, Израел добија владу која ће следити умеренији курс. Стари премијер водиће нови Израел, на опрезно задовољство значајног броја Израелаца, Палестинаца, региона и великог дела света.