Пријатељско преслишавање Џона Керија

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Сенатор Џон Кери (69) из Масачусетса изузетно је добро прошао на четворосатном преслишавању у Спољнополитичком комитету Сената, где је, као кандидат Барака Обаме да на месту државног секретара замени Хилари Клинтон, одговарао на питања о својим погледима на свет и начину на који ће шефовати америчком дипломатијом.

Показао је при томе завидно познавање и света и дипломатије, што није изненађење с обзиром на његов 29-годишњи сенаторски стаж, од чега је претходне четири године провео управо на челу комитета који треба да одобри његово именовање. Сем тога, из ове области 2004. је полагао испит пред целом нацијом, као председнички кандидат демократа – кога је поразио републиканац Џорџ Буш.

Кери није изнео нову визију спољнополитичке стратегије, јер то и није у његовој надлежности, већ Обаминој, али је указао на неке финесе које нису биле толико видљиве у наступима његове претходнице, која га је иначе представила и препоручила. Клинтонова је, само дан пре, пред истим комитетом такође цео дан објашњавала своју улогу и улогу Стејт департмента у америчкој трагедији у Бенгазију, где су прошлог септембра убијена четворица америчких дипломата, укључујући и амбасадора.

Једна од Керијевих кључних порука била је стара политичка истина да „не можемо да будемо јаки у иностранству, ако нисмо јаки код куће”, што је било адресирано пре свега Конгресу у коме су међупартијска размимоилажења почесто изазивала блокаде система.

Кери је изнео и своје уверење да је „више него икад спољна политика и економска политика”, наглашавајући да „САД мора да учини више у глобалној утакмици за ресурсе и тржишта, где је сад надмашују окретније или агресивније нације”. Које су то нације, изнео је већ у следећој реченици: „Кина је све присутнија у Африци”.

По његовом мишљењу, сиријски председник Башар ел Асад, са којим је некад имао личне везе, „никад неће постати политички реформатор”, али није наговестио шта ће као државни секретар предузети да се оконча агонија тамошњег грађанског рата, правдајући се да му треба више времена да се „упозна са ситуацијом”.

Кери је генерално пријатељски примљен „међу својима”.

„Препоручујем његову номинацију без икаквих резервација”, изјавио је републикански лидер у Спољнополитичком комитету, сенатор Џон Мекејн, такође бивши председнички кандидат.

У пропитивању о другим врућим темама америчке спољне политике, Кери је углавном био „на линији” – прилику је искористио да Палестинце упозори да Израел не туже Међународном кривичном суду због противправног насељавања окупираних територија. Говорећи о Авганистану, послао је поруку у Кабул да следећи председнички избори (2014) „морају да буду легитимни”, чиме је званично признао оно што се незванично одавно зна – да је Хамиду Карзаију 2010. прогледано кроз прсте због изборних намештаљки.

Што се тиче Русије, Кери је потврдио да су односи „у последњих неколико година склизнули уназад”, али је рекао да ће настојати да их поправи.

Спољнополитички комитет ће о Керијевој номинацији гласати већ у уторак, да би његово именовање потом формално потврдио и цео Сенат. Потом предстоји много тежи посао саслушавања кандидата за новог министра одбране, бившег сенатора Чака Хегела, који ће, иако је републиканац, морати да образлаже и оправдава нека своја политичка уверења због којих га партијски другови сматрају неподобним за улогу шефа Пентагона.